Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZAPUŠITI USTA LEVICI

Nova Inkvizicija u Izraelu

Zakon odobren od strane Benjamina Netanjahua namerava da nametne nove zahteve za transparentnost izraelskim udruženjima. Dati tekst ima za cilj da kazni organizacije koje se suprotstavljaju politici vlade, a sve se odvija u jednom otrovnom okruženju lova na veštice orkestriranom od strane privilegovanih strana u sporu

JPEG - 2.3 Mio
Nemanja Bogdanov – „Svetac zaštitnik sramote i poniženja“

Ne prođe ni nedelju dana a da se izraelska desnica i ekstremna desnica ne pretvaraju da su otkrile nove izdajnike. Levičarske nevladine organizacije (NVO) okarakterisane su kao „stranoplaćenićke krtice“, koje sarađuju sa „palestinskim neprijateljem“. Usled toga, svi su dobili pravo da pisce, umetnike i političke ličnosti na internetu šejmuju, što će reći, da zastrašuju i ponižavaju, često uz pratnju rasističkih uvreda i pretnji. Sve to iz razloga što se suprotstavljaju okupaciji palestinskih teritorija ili naprosto zbog toga što brane demokratiju.

Čak je i predsednik države Ruven Rivlin bio žrtva jedne takve levičarske kampanje u decembru 2015. godine. Imao je tu nesreću da govori na konferenciji organizovanoj u Njujorku od strane levičarskog dnevnika Haaretz u trenutku kada su se predstavnici Breaking the Silence našli u istoj sali. Ovo udruženje bivših vojnika, koji svedoče o svojoj službi na okupiranim teritorijama, okrivljuje se za kvarenje slike o Izraelu i njegovoj vojsci. Optužuju se takođe i za dostavljanje dokaza istražnoj komisiji Ujedinjenih nacija (UN) za dešavanja u ratu u Gazi na leto 2014. godine. Izraelska vlada odbila je da sarađuje sa ovom instancom u pogledu izveštaja kojim bi se zabeležena nasilja mogla opisati kao „ratni zločini“, jednako počinjeni od obe oružane grupe, i izraelske i palestinske. Prošlog 8. februara, sa pedeset glasova za i 43 glasa protiv (od 120 poslanika), izraelski parlament usvojio je prvu verziju zakona o „transparentnosti“ rada NVO-ova. Podnesen od strane ministra za pravdu Ajeleta Šakeda, povezanog sa kolonizatorskom partijom „Jevrejski dom“, tekst zahteva od svih udruženja koja primaju subvencije od strane stranih vlada da dostave podatke o identitetu svojih donatora putem javnih izveštaja ili svojih kontakta sa organizacijima i izraelskim zvaničnicima. U suprotnom, moraće da plate kaznu u iznosu od 29.200 šekela (6.800 evra). Premda se tiče brojnih levičarskih udruženja i grupa za ljudska prava koje beneficiraju od finansija evropskih i severnoameričkih vlada, ovaj zakon se ne odnosi na one koji primaju privatne donacije, poput desnih organizacije koje doprinose razvoju kolonijalizma. Kritikovano od strane Evropske unije i Sjedinjenih država, glasanje se odvilo u kontekstu obeleženom atmosferom nepoveranja ka jednom delu civilnog društva, a pogotovo spram podržavanja političkog projekta premijera Benjamina Netanjahua.

Podržani od strane nekoliko ministara, desni i ekstremno desni pokreti prave sve više kampanja za delegitimizaciju NVO-ova za odbranu ljudskih prava. Najaktivniji od njih je Im Tircu, studentska organizacija čije ime znači „Ako želiš“, upućujući na poznatu frazu Teodora Hercla (1860-1904). Nastala je jednog jutra 2006, kada se njen osnivač, Ronen Šoval, sastao sa Moti Karpelom, jednim od vođa kolonizatorskog pokreta i autorom La Révolution par la foi [Revolucija putem vere]. Ova knjiga, objavljena 2003. godine sa podnaslovom Krah cionizma i dolazak promene putem vere, zagovara ponovnu izgradnju Jerusalimskog hrama i pretenduje da nametne izraelski suverenitet celoj „zemlji Izraela“, što znači da u njoj Arapi ne bi imali drugi status do „Ger Tošava“ – stranih državljana sa privatnim političkim pravima. Šoval potom zadaje kao zadatak „obnovu cionisičke misli i ideologije, kao i borbu protiv kampanja kojima se delegitimizuje izraelska država putem odgovaranja na post- i anti-cionističke fenomene“. Odgovorni u Im Tircu ne žele da se njih pokret opisuje kao „fašistički“, ali nisu uspeli u tome da ubede nekoliko organizacija koje su im dale taj epitet da ga povuku.

„Žive među nama kao krtice“

Uz pomoć članova parlamentarne desnice, Im Tircu je postigao neki uspeh, posebno u slučaju borbe protiv udruženja Breaking the Silence. Lažno ih optuživši da podržavaju međunarodnu kampanju Bojkot, ne-investicije i sankcije (BDS), i da sarađuju sa izraelskim neprijateljima, veteranima iz ovog udruženja zabranjen je pristup vojsci i školama. Tim putem je Im Tircu ostvario svoju važnost. Uz pomoć Moše Klughafta, bliskog savetnika Naftali Beneta, ministra obrazovanja i predsednika „Jevrejskog doma“, organizacija je napravila video u kojem se prikazuje čovek koji vrti nožem prema kameri dok u pozadini ide sledeći komentar: „Pre nego što vas ovaj terorista ubode, on zna da će ga Jišai Menunin, iz Komiteta protiv mučenja, krtice ubačene od strane Holandije, zaštititi preko Šin Beta [unutrašnje bezbednosne službe]. Terorista takođe zna da će se Avner Gvarjahu, iz Breaking the Silence-a, nemačka krtica, postarati za „ratnog kriminalca“ – vojnika koji će pokušati da spreči taj napad. Terorista zna i da će ga Sigi Ben-Ari, iz Centra za prava pojedinca, krtica norveške vlade, braniti na sudu. Pre nego što vas ubode, terorista zna da Hagaj Elad, iz B’Tselem-a, krtica Evropske unije, optužuje Izrael za ratne zločine. Jišai, Avner, Sigi i Elad su Izraelci. Oni žive među nama kao krtice. Bore se protiv nas dok se mi borimo protiv terorizma.“ Na taj se način Evropa, koja podržava rešenje o dve države, predstavlja kao neprijatelj Izraela i saučesnik terorizma.

Im Tirtzu ima veliku korist od skupa svojih prestižnih sponzora. Među njima su brojni univerzitetski profesori, uključujući Izraela Aumana, dobitnika nagrade švedske banke za ekonomsku nauku u sećanje na Alfreda Nobela za 2005. godinu ili Fransea Žorža-Eli Sarfatija, profesora na Sorboni. Tu su i advokati, poput Me Dafne Netanjahu, sestre premijera. Uz takvu podršku, organizacija je otišla na novi nivo u pogledu denuncijacije levičarskih „krtica“ među nekima su neki od vođećih pisaca i umetnika u ovoj zemlji: Amosa Oza, Abrahama B. Jehošua, Davida Grosmana, ako i poznatih glumaca. Dok vlada i desnica oprezno i saučesnički ćute po pitanju ovog makartizma, još uvek ima onih koji se oglašavaju. „Prozivati osobe kao navodne izdajnike je stara fašistička taktika, podjednako ružna koliko opasna“, izjavila je Beni Begin, istoričarka iz Likuda, Netanjahuove partije, i ćerka bivšeg premijera Menahema Begina. Benet je takođe reagovao, (...)

Obim celog teksta : 2 953 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Šarl Enderlan

je novinar i autor Au nom du temple. Israël et l’irrésistible ascension du messianisme juif (1967-2013), [„U ime hrama: Izrael i neodoljiva porast jevrejskog mesijanizma (1967-2013)], Seuil, Pariz, 2013.
PREVOD: Andrea Jovanović

Podeli ovaj tekst