Demonstranti okupljeni oko pokreta Nuit debout (Budni cele noći) u Francuskoj nadaju se da će „spajanje borbi“ proširiti njihovu publiku i na one koji nisu toliko mladi i obrazovani, te da će se uklopiti u međunarodnu dinamiku. Jedna od tema koje su odabrali za svoj angažman mogla bi da doprinese ispunjenju ovog dvostrukog cilja: odbacivanje slobodnotržišnih sporazuma.
Zakukuljenost trgovinskih sporazuma često obeshrabruje mobilizacije, budući da je teško odrediti na koju bi etapu trebalo obratiti posebnu pažnju, koja naizgled tehnička karakteristika u sebi krije socijalnu bombu. Pa ipak, uprkos jurišu vladajućih krugova, poslodavaca i njima naklonjenih medija, neprijateljstvo prema ovim sporazumima raste. U Belgiji i Nemačkoj mobilizacije protiv velikog transatlantskog tržišta (TAFTA, na engleskom) su ogromne. U Sjedinjenim Državama svi ključni predsednički kandidati zauzeli su stav protiv Transpacifičkog sporazuma (TTP, na engleskom). Međutim, američka imperija je još od kraja Drugog svetskog rata igrala vodeću ulogu u liberalizaciji tržišta. Jedan za drugim, svi koji su se smenjivali u Beloj kući po ovom pitanju bili su gotovo u potpunosti saglasni – i demokrate i republikanci, od Džona Kenedija, preko Ronalda Regana, do Džordža V. Buša i Baraka Obame. Iznenada, liberalska lokomotiva je stala.
Obamina tvrdnja da su „sva preduzeća koja interesuju samo niske plate već otišla iz zemlje“ nije delovala uverljivo. Odlazak kapitala se nastavlja, uprkos tome što su i dosadašnji trgovinski sporazumi težili otvaranju obilnog broja radnih mesta i dobrim platama… Zato i ne iznenađuje to što su tako različiti akteri, poput Donalda Trampa i Bernija Sandersa, postigli značajne predizborne proboje osporavanjem tih sporazuma. To je ono što je kandidatkinju Hilari Klinton nateralo da povuče svoju podršku TTP-u iz perioda dok je bila na poziciji Obamine državne sekretarke. I Fransoa Oland je spreman da promeni mišljenje o TAFTA-i. Prošlo je već dve (…)
