VEĆ VIĐENO: ipak, američki magazin za kritiku medija Fair (Fairness and Accuracy in Reporting), koji metodički popisuje novinarske pristrasnosti, nije objavio ništa novo. „To je neka vrsta rekorda“, pisao je, „Washington Post je objavio šesnaest negativnih članaka o Berni Sandersu u periodu od malo više od šesnaest sati, između 22.20h nedelje 6. marta do 15.54h ponedeljka 7. marta – vremenski segment u kojem su se bavili i demokratskom debatom o Flintu u Mičigenu i medijskom agitacijom sledećeg dana“. Potom sledi lista naslova koji su pažljiviji prema senatoru iz Vermonta: „Klintonova u trci za predsednicu. Sanders radi nešto drugo“, „Neverovatno: Tramp i Sanders koriste iste rečenice“, „Pet razloga zbog kojih je Berni Sanders izgubio u sinoćnjoj demokratskoj debati“ itd.
Ne pokazuju sve velike američke publikacije isto neprijateljstvo spram levičarskog kandidata. U uvodniku koji kao da žali zbog toga što Demokratska partija nije pridavala dovoljno značaja Sandersovim serijama pobeda, Wall Street Journal je smislio neverovatnu teoriju: „Sanders ne radi dobro, jer demokratska elita preferira kandidata koji bolje skriva svoj socijalizam od njega“ („Sanders se ne poštuje“, 29. mart 2016). Ukratko, primarni demokratski izbori nastoje da izaberu lavičarskog kandidata koji je najveštiji u prikrivanju svog radikalizma, ali dnevni listovi grupe Murdok su na svu sreću osujetili ovaj manevar!
Izdignut iz narodnog pokreta a ne preko urednika establišmenta, Sanders je, baš kao i republikanski kandidat Donald Tramp, imao veliku slobodu spram medijskih barona. I jedan i drugi kažu ono što misle, dok je svaka reč koju izgovaraju njihovi protivnici, a posebno Klintonova, odmerena, skresana i sterilizovana uz pomoć armije komunikacijskih savetnika. Ali, dok Tramp vređa novinare – pogotovo ako su u pitanju žene – Sanders analizira sistem koji produkuje novinarstvo. Intervjuisan 23. marta 2016. za The Young Turks kanal (kruži na YouTube-u), je objasnio: „Trebamo prozreti maglu (…)
