„Dok u Francuskoj već dva veka vidimo pad nataliteta od tri četvrtine – što ostavlja dovoljno vremena neophodnog da se dovrši industrijska revolucija, ekonomija preusmeri ka uslugama i razvije opšti sistem socijalne zaštite – u Kini, ovakva tranzicija kada je reč o natalitetu traje samo sedamdeset godina!“, naglašava stručnjak za demografiju Kine, Izabel Atane. Drugim rečima, Peking mora da u dve ili tri generacije ostvari ekonomske i socijalne promene za koje su drugima bili potrebni vekovi. Ovo sigurno neće biti bez potresa.
Među uzrocima ovog ubrzanog pada, autoritarne politike kontrole rađanja sedamdesetih godina, zatim politika jednog deteta, započeta u isto vrem kada i ekonomske reforme Deng Ksiaopinga iz 1979. godine. „U toku 1983, jedne od najgorih godina, beleži Atane, dogodilo se petnaest miliona abortusa i više od dvadeset miliona sterilizacija, često prisilnih.
U svom filmu Shadow days. Zao Dajong prikazuje, uz pomoć upečatljivih slika u čijoj uverljivosti se oslikava njegova prošlost autora dokumentarnih filmova, upornost predsednika partije da „sprovede u delo“ sterilizaciju i prisilne abortuse u jednom sablasnom selu u dalekim krajevima Burme. To nije centralna tema ovog filma koji je istovremeno okrutan, nežan i smešan, ali se javlja kao simbol društva zasnovanog na lažima, korupciji i mržnji prema ljudima.
Godine 2015, zakon o jednom detetu je zaboravljen od strane vlade. Zabrana je nestala, ali teški životni uslovi čine da roditelji ne preuzimaju taj korak. Čak i parovi kojima je pre dve ili tri godine dozvoljeno da imaju više od jednog deteta (u slučaju da je jedan od roditelja jedinac) odustali su od toga, pre svega zbog visokih cena jaslica, smeštaja u gradu, škole i zdravstva. Ova činjenica je još jasnija kada se radi o migrantima, koji dolaze sa sela, rade u gradu i nemaju nikakva prava, uprkos reformi koja je obećana i koja još uvek nije sprovedena. Malo je verovatno da će se stopa nataliteta povećati dok su nejednakosti tako velike, (…)