Više od 500 000 demostranata se okupilo u Sao Paolu. U Riju i Braziliji ima ih nešto manje od 100 000. Više od tri miliona ljudi je prekrilo ulice brazilskih gradova marta 13. U pitnaju je najveći društveni pokret od „Diretas Ža“ (Neposredni izbori odmah) koji je doveo u pitanje diktaturu tokom prve polovine osamdesetih.
Ovaj talas je pomogao da se vojska vrati u kasarne. Nasurpot tome, protestanti na ulicama danas nose žutu boju nacionalnog fudbalskog tima i nema pomena o zahtevima za više prava, demokratije ili društvenim progresom. Oni pevaju pesme kao što su „Dilma napolje!“ „Ostavka odmah!“ i „Lula u zatvor.“ Oni zahtevaju glavu predsednice koja je kriva za „prekoračenje budžetskih ograničenja“, pri čemu je njen predhodnik Luiz Ignasio Lula da Silva optužen za učešće u skandalu „operacija Lava Hato“ (’Kerher’) u kom je došlo do prisvajanja miliona prodajom Petrobra, nacionalnog naftnog giganta, od strane grupe partija političara i biznismena.
Nekoliko dana ranije, 4. marta tokom dana, grupa policajaca praćena svim televizijskim stanciama je uhapslia pređašnjeg predsednika i sprovela ga u stanicu u blizini aerodroma Kongonhas na ispitivanje od strane federalnog sudije Serža Moroa. Nešto pre nego što je dospeo u pritvor bivši predednik je javno prozvan da je „oprao“ novac, i to je podstaklo zahtve da se on privede. Pristalice bivšeg predsednika smatraju da je u pitanju orkestrirani čin iza koga stoji grupa sudja koji su isplanirali medijski linč. Tako dok protestanti slave pobedu, među sudijama je došlo do raskola po pitanju legalnosti akcija protiv Lule kao i validnosti procedure destitucije i optužbe koja je pokretnuta protiv predsednice. Protivnici o ovome govore kao o insituticoonalnom državnom udaru.
Izvan države, međunarodni mediji govore o „pravednom besu“ Brazilaca protiv korupcije. „Nije u pitanju državni udar“, tvrdi se u Le Mondu od 30. marta 2016. Čak Tod slavi pobunu „svog naroda“ (NBC Njuz, 17. mart 2016.), a u El Pais se govori o delima „hrabrih sudija“ (19. Mart 2016). Američki novinar Glen Grinvald, koji je igrao važnu ulogu u slučaju Snouden ukazuje na „monolitni nedemokratski oligarhijski diskurs“ brazilskih. U svakom slučaju „dolšlo je do radikalnog pojednostavljivanja situacije i određeni mediji vode otvorenu propagandnu kampanju protiv levičarske vlasti.“ Nemački nedeljnik Der Špigel govori o mogućnosti da se situacija shvati ka održavni udar: „Po prvi put od kraja vojne diktature, navjeća južnoamerička država se nalazi u dubokoj institucionalnoj krizi. Ulog je tridesetogodišnji razvoj koji ova zemlja ima iza sebe i razvoj nove opozicije. Deo sudija i opozicije se grupisao oko najveće medijske kuće TV Globo koja je započela sa lovom na veštice protiv Lule.“
Međutim, ovo nije dovelo do izolacije Globo TV-a. Nekoliko sati pre početka protesta, kojima se zahteva pomenuta ostavka, dana 13. marta Estadao Sao Paolo je objavio odeljak u kome pozvia sve „dobre ljude“ da „obave svoju građansku dužnost“ i smene „najgoru vlast svih vremena.“ Prethodnog dana u zoru Transamerika radio je emitovao sličnu poruku. Iskorišćen je slobag Vem Pra Rua kolektiva (’Krenite niz ulicu’). Veha magazin, prelpavljen je karikaturama i klevetama na račun predsednice: „Oni znaju sve“, „Lula je vodio sistem korupcije“...
Najozbiljnija među medijskim kućama, Folha de Sao Paolo ne sardži ovako agresivan ton. Tamo se na primer ne mogu naći tvrdnje u vezi sa legalnošću aktivnosti vladajuće partije. Bia Barbosa i Helena (…)
