Bernar Anri Levi se potpuno oduševljen nedavno vratio sa gala večere održane kod ambasadora Francuske u Kopenhagenu. „Zemlja Kjerkegora“, kako je usputno nazvao Dansku, „zemlja je hrišćanskog kralja“ koji je odbio da nametne Jevrejima nošenje žute zvezde tokom II svetskog rata, ali takođe i „avijatičara iz libijskog rata“ koji su otišli da pomognu snagama NATO-a tokom 2011. To je država koja simbolizuje „pomirenje slobode i jednakosti“.
Nažalost, nebo nad ovom prelepom zemljom se naoblačilo: od novembra 2014, Danci su u sukobu sa američkom bankom Goldman Saks, jednim od najodgovornijih krivaca za finansijsku krizu 2008, povodom vlasništva nad kapitalom nacionalne energetske kompanije Dong Energy. Uprkos peticiji koju je potpisalo više od 200.000 ljudi (što će reći, svaka trideseta osoba) i brojnim protestima, projekat je bio odobren u parlamentu 30. januara 2015, što je rezultovalo ostavkom šest socijalističkih ministara koji su činili levo krilo vladine koalicije. Ustanova iz Njujorka će kontrolisati 19% državnog kapitala i imati pravo na veto pri donošenju strateških odluka.
„Mogu govoriti i ponavljati koliko hoće da je ovo minimalno učešće. Dobro je upamćeno da je Goldman Saks bio najbolja ponuda, kako u pogledu znanja, tako i u pogledu investicije. Ništa ne stoji od onoga što se tvrdi u protestima, koji predstavljaju mešavinu „antiamerikanizma“ i „crveno-braon strasti““, navodi BHL. Protivljenje Goldman Saksu tako, po Leviju, odražava latentni antisemitizam.
Sve to nema nikakve veze s Ukrajinom, gde je francuski filozof boravio nekoliko dana pre danske gozbe. „Nisam video nikakve neonaciste, niti sam čuo bilo kakav antisemitizam [među protestantima na Majdanu]“, izjavio je novinaru Evronjuza (9. februara 2014). „Naprotiv, svedočio sam jednom neverovatno zrelom pokretu, neverovatno odlučnom i duboko liberalnom.“ Prisustvo članova ekstremne desničarske partije Svoboda unutar njega – čije su mu se zastave vijorile pred nosem dok je držao govor – kao i njenog (…)
