Tokom Svetskog kupa u fudbalu 2014. u Brazilu, italijansko preduzeće Panini je prodalo najmanje milijardu albumskih sličica sa likovima fudbalera. Od toga je u Francuskoj prodato sto pedeset miliona, generišući preko 75 miliona eura prometa. Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. bi trebalo da dâ zamah istom talasu. Ipak, ima noviteta: Panini je decu u 2720 francuskih osnovnih škola direktno opskrbio sa 200 000 albuma, zajedno sa podmetačima za sto i posterima koji prikazuju raspored utakmica (za školske kantine). „U uznemirujućem svetu, naše sličice su ohrabrujuće“, učeno je rekao Alen Gerini, predsednik Panini France.
Priča o brendu je počela 1961, ali se upisuje u mnogo širu i manje poznatu priču: ovakav tip albuma je bio opasan propagandni alat nacistističkog režima. Današnji albumi sa portretima milijardera-plaćenika u dresovima predlažu ideologiju čiji „rad“ – endemska korpucija Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija (Fédération internationale de football association, FIFA), kao i nedavni skandali oko igrača Karima Benzema i Serža Orijea – omogućava da se ocrtaju konture: kult novca i trijumf nemoralnosti.
Prvi albumi datiraju početkom 1870-ih, kada je direktor velike robne kuće Au bon marché u Parizu odlučio da pridobije lojalne kupce sličicama. Nemačka kompanija Liebig-Fleischextrakt, specijalizivana za prodaju mesa, nastavila je i razvila proces u nekoliko filijala. Odlučujuća inovacija se pojavila 1920, kada su sličice postale sastavni deo pakovanja cigareta. što je dovelo do daleko veće prodaje. U Nemačkoj su ovi albumi, tokom prvih meseci Trećeg Rajha, osiguravali da „veličina“ nacionalsocijalizma dopire do masa i u najudeljinijim selima. 1933. je album Deutschland erwacht („Nemačka se budi“) distribuiran u više od 500 000 primeraka, a odgovarajuće sličice su bile deo pakovanja cigareta, fabrike Altona-Bahrenfeld u blizini Hamburga.
U službi nacizma
Ono što ujedinjuje masu koja kliče Hitleru to su, sudeći prema albumima, vojne parade i omladinska udruženja – poput Hitlerjugend ili njegov ženski ekvivalent Bund Deutscher Mädel – kongresi Nacionalsocijalističke radničke partije (NSDAP) održani u Nirnbergu... i sportske manifestacije organizovane u slavu partije. Dva albuma su bila posvećena Olimpijskim igrama iz 1936, jedan zimskim igrama u Garmiš-Partenkirhenu, od 6. do 16. februara, drugi letnjim igrama u Berlinu od 1. do 16. avgusta. One su se često predstavljale kao nešto što treba staviti u zagradu, kao nesreću u lepoj istoriji olimpizma. Međutim, kada se potrudimo da pročitamo o prvim pozivima na bojkot u dokumentima o pripremi igara (prvobitno zamišljenih da se odigraju u Nemačkoj 1916), shvatamo da se olimpijski pokret, kako ga je zamislio baron Pjer de Kuberten, lako mogao adaptirati na uslove hitlerovskog režima. Olimpijske igre u nacističkoj Nemačkoj, sa čijom izolacijom je prekinuo Međunarodni olimpijski komitet (Comité international olympique, CIO), su bile ideološki ključ u rukama politike.
Priča o Džesi Ovensu, crnom atletičaru koji je osvojio četiri zlatne medalje, je poznata, ali sličica koja ga predstavlja u kolekciji i nije baš najslavnija fotografija trkača. Atletičar je na američkoj listi nagrada predstavljen sledećim opisom: „Ovaj crnac je bio najpopularniji čovek atletike. Njegove (…)
