Časopis La Règle du Jeu, kog je 1990. pokrenuo Bernar-Anri Levi, krajem 2010. proslavio je dvadesetu godišnjicu u kafeu Flor, prekoputa crkve Sen Žermen de Pre (naziv crkve i dela Pariza gde se nalazi crkva, prim.prev.), koji su nekada često posećivali Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr. Vremena su se promenila, a s njima i sama četvrt. Luksuz je zbacio egzistencijalizam s trona. Flor je za potrebe ove proslave primio veliki broj zvanica. Šarenolika gomila sastavljena od priznatih intelektualca, etabliranih novinara i nekolicine istaknutih političara. Oligarhija iz oblasti reči i umetnosti, štampe i medija, pre negoli biznisa i politike. Pa ipak, u eri masovnih komunikacija – jedna moćna oligarhija.
Atmosferu unutar legendarnih zidova Flora svejedno ne diktiraju poslovne i političke strategije. Gomila koja se među njima tiska odiše lakoćom i užitkom visokog društva, kom ovakvi skupovi uvek daruju prijatan ukus nekadašnjih saučesništava, snažan osećaj zajedničkog poduhvata, porodičnog okupljanja na kom vesti brzo putuju, a neprijateljstva padaju u drugi plan, u prilog neumitnog iskazivanja saglasnosti. Izuzetnost zvanica u harmoniji je s ovom svečanom proslavom rođenja jednog intelektualnog, književnog i političkog časopisa. Švedski sto je raskošan, šampanjac teče tako izdašno da ga je moguće uporediti jedino s klasom kojoj gosti pripadaju. Snage koje su se ovde okupile ne pokrivaju isto polje kao one koje se sastaju u visokim pariskim krugovima, ali ih zaokružuju, posebno u smislu sposobnosti ovog mikrokosmosa da utiče na velika sredstva informisanja i diseminaciju kulture. Moć ovisi o ovakvim okupljanjima koja, u svom dosadnom i uzaludnom pojavnom obličju, spajaju društvene aktere koji poseduju sposobnosti, ili su čak u poziciji, da donose odluke, određuju strategije i usmeravaju kulturni i politički život. Proslava Levijevog časopisa baca svetlo na ogromni kulturni kapital koji obezbeđuje prisustvo „inteligencije“, čiji su kvaliteti podložni raspravi, ali koja svejedno predstavlja značajnu moć unutar struktura proizvodnje kulturnih dobara. Izobilje ljudi od pera, od Filipa Solersa, preko Milana Kundere, do Kristin Ango. Fina svita iz oblasti štampanih informacija, uključujući Lorena Žofrena, direktora Libérationa, Etjena Mužota, koji zauzima istu poziciju u Figarou, Franc-Olivjea Žisbera, koji vodi Le Point, te Morisa Safrona, direktora Mariannea i Nikolasa Brimoa, izvršnog direktora lanca Canard enchaîné.
Na radio talasima, gurmanski izbor: Žan-Luk Es i Filip Val, tim redom predsednici grupe „Radio Frans“ i „Frans Inter“. Što se televizije tiče, izdvajamo Mišel Kotu, bivšu direktorku kanala Frans 2, Tjerija Ardisona i Mark-Olivjea Fožjela i, da ne zaboravimo zvezdu večeri, Bernar-Anrija Levija, koji je 2009, pored svojih drugih veza s javnim (…)
