Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SUKOB DIKTATOROVE ĆERKE I BANKARA SA VOL STRITA

U Peruu izbor između desnice i desnice

Reakcionarna desnica ili ultraliberalna desnica? Izbor koji je ponuđen Peruancima u drugom krugu predsedničkih izbora 5. juna 2016, označava novu fazu konzervativne smene u Latinskoj Americi. U Limi se on pojavljuje u liku bivšeg diktatora Alberta Fudžimorija: formacija koju predvodi njegova ćerka Keiko, imaće ogromnu većinu u parlamentu

JPEG - 2.4 Mio
Nemanja Bogdanov – „U očima posmatrača“

Na periferiji Lime, narandžasti izborni posteri, u boji pokreta Narodna snaga Keiko Fudžimori prekrili su zidove. Sa njih se ona trijumfalno smeje širokim osmehom. Ćerka diktatora Alberta Fudžimorija (vidi okvir) i bivša prva dama osvojila je veliku većinu u Kongresu, 10. aprila, na dan parlamentarnih izbora i prvog kruga predsedničkih izbora. Njeno obećanje? Povratak reda. Nasuprot njoj u drugom krugu, Pedro Pablo Kuczinski, predstavnik najljućeg krila liberalne desnice.

Ova kampanja, koja se vodi preko nadmoćnih konzervativnih snaga, utoliko je manje predmet rasprave što malo uznemirava medije obeležena nepravilnostima i sumnjom u prevaru. Mesec dana pre glasanja, Nacionalni izborni odbor (JNE), najviši izborni organ, isključuje iz trke ekonomistu Hulia Guzmana i milijardera Cezara Acuna – prvog zbog proceduralnih pravila koja se odnose na registraciju stranaka, a drugog zato što je oštećenim trgovcima simpatizerima delio novac za koji je tvrdio da je humanitarna pomoć. Prema istraživanjima javnog mnjenja ovi kandidati desnog centra mogli su okupiti četvrtinu biračkog tela.

Ta odluka je izazvala politički zemljotres i posejala konfuziju i ljutnju u zemlji, ostavljajući milione birača bez kandidata za kojeg bi glasali. Pet porotnika JNE uverava da su strogo primenjivali novi izborni zakon. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu u januaru 2016, iako je kampanja već bila počela, zabranjuje davanje novca ili poklona u vrednosti većoj od 20 solesa (oko 5 evra). „Zašto on nije primenjen podjednako strogo i na druge kandidate optužene za slične radnje, kao što je omiljena Keiko Fudžimori?", prigovaraju protivnici. Prošlog 14. februara, ona se pojavila na jednom kulturnom događaju na kom je dala novac učesnicima.

Time je ugrožena legitimnost glasanja. Organizacija američkih država (ОАS), preko svog generalnog sekretara Luisa Almagra, izražava bojazan od „polu-demokratskih“ izbora (tvit od 1. aprila 2016). To je loša vest za zemlju koja je sebi čestitala na otvaranju četvrtog izbornog procesa od 2001. Nasuprot tome, kampanja otkriva slabosti peruanske demokratije, ogrezle u korupciji i sputane slabošću institucija. Ovo neće doprineti da se poveća poverenje građana u njihov sistem koji je već među najslabijima na kontinentu. I to sa dobrim razlogom. Na izborima 2014, za više od stotinu kandidata na regionalnim i opštinskim izborima smatralo se da imaju veze sa trgovinom drogom (desetak njih bilo je osuđeno).

Bitka da se ostane u izbornoj trci zauzela je gotovo sav medijski prostor u poslednjih nekoliko meseci, usled čega skoro da se i zaboravilo na program i profil kandidata, koji je bez značajnijih ideoloških razlika. Fudžimori, Kuczinski, kao i bivši predsednici Alan Garsija i Alehandro Toledo zastupaju vrlo slične ekonomske politike.

Alternativni projekat nudi samo jedan kandidat, franko-peruanka Veronika Mendoza, mlada 35-godišnja parlamentarka. Na čelu Frente amplio (Široki front), raznolike koalicije levičarskih pokreta, ona je uspela da ostvari spektakularni proboj poslednjih nedelja pre izbora, što joj je omogućilo da nametne tematiku levice (kao što su ponovni pregovori u vezi sa ugovorima o gasu) o kojima do sada u debati nije bilo reči. Sa 17,8% glasova i dvadeset i jednim mestom u Kongresu, ona je došla na treće mesto u prvom krugu i postaje glavna opoziciona snaga u Parlamentu. Ovo predstavlja iznenađenje, pošto je u Peruu vodeća ideologija ̶ ideologija ekonomskog liberalizma. Istoričar Antonino Zapata ne okleva da to nazove „zemljom prava“, podsećajući da je u savremenoj istoriji levica imala moć jedino u vreme vojne vlade Huana Velaska Alvarada (1968-1975), tvorca agrarne reforme i nacionalizacije strateških sektora.

Nekoliko razloga objašnjava istorijsku slabost levice. Da počnemo od teškog obnavljanja njenog marksističko-lenjinističkog diskursa nakon (...)

Obim celog teksta : 1 886 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Amanda Šaparo

je novinarka.
PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst