Svaki francuski predsednik na početku svog mandata obećava da će staviti tačku na "Frankafriku"… da bi potom nastavio po starom. Opsežno istraživanje Paskala Eroa. nekadašnjeg novinara lista Jeune Afrique, i Žan-Pjera Bata, rukovodioca Fonda "Žak-Fukar" pri Nacionalnom arhivu, uspostavljenog tokom relativne tišine Fukarovih godina — koji je sa Jelisejskih polja diskretno upravljao obavezama Pariza — došlo je na mesto "šumova i prigušene buke" frankafričkih "misterija". Skandali u štampi često su samo vrh ledenog brega. Koristeći se novim izvorima, autori prikazuju gotovo trideset operacija, od diverzije aviona alžirskog Fronta nacionalnog oslobođenja (FLN) 1956, do eksfiltracije predsednika Burkine Faso, Bleza Kompaorea 2014. godine.
Oni rasvetljavaju trovanje Kamerunca Feliksa Mumijea, tajnu podršku nigerijskom predsedniku Amaniju Dioriju (protiv nacionalističke i marksističke partije Savaba), operacije destabilizacije Gvineje-Konakri, diskretnu podršku Žonasu Savimbiju u Angoli, prvu operaciju plaćenika Boba Denara u Komorima i podsticanje obaranja predsednika Lorana Gbagboa u aprilu 2011. godine.
Misteriozni posrednici i pregovarači ostali su u službi za vreme predsedavanja Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda, prvenstveno kako bi pokušali da oslobode zarobljene taoce. Ambasador Žan-Mark Simon, koji je bio šef kabineta nekolicine desničarskih ministara za saradnju, u svojim memoarima ne ustručava se da oda počast "ljudima iz senke, koji se često prokazuju kao izaslanici" koji su "ponekad neophodni kako bi se postiglo ono što ni diplomate ni političari ne mogu sami valjano da obave". Tu daje primer velikog tripartitnog pregovaranja organizovanog 1987. godine između Južne Afrike, Angole i Mozambika o oslobađanju francuskog saradnika Pjer-Andrea Albertinija, uhapšenog zbog transporta oružja namenjenog Afričkom nacionalnom kongresu (ANC). On ovaj slučaj vidi kao uvod u oslobođenje (…)
