Kvart Bandar nalazi se na početku nasipa Džohor—Singapur, mosta koji je dugačak samo kilometar i koji povezuje ostrvski grad-državu Singapur sa gradom Džohor Bahru u Maleziji. Petak je uveče, terase sa kafićima u Ulici Meldrum su pune. Mnogi singapurski klijenti su pripiti. Gazde hotela, barova i restorana su Maležani, dobar deo njihovih zaposlenih su Indonežani, koji su ponekad zaposleni nezakonito. Treba li u ovome videti ilustraciju podele rada koja se odvija pod plaštom ekonomske saradnje između zemalja?
Pojavivši se krajem osamdesetih godina prošlog veka, pojam "trougao rasta" uobličio se 17. decembra 1994. kada su Singapur, Malezija i Indonezija potpisale memorandum koji je formirao Indonezija—Malezija— Singapur trougao rasta (Indonesia Malaysia Singapore Growth Triangle, IMS-GT). Singapur, Džohor Bahru u Maleziji i arhipelag Rijau u Indoneziji predstavljaju vrhove trougla (videti kartu). Taj sporazum o saradnji nije ugovor sa preciziranim klauzulama, niti program razvoja sa određenim vremenskim rasporedom. On samo osnažuje proces koji je već u toku. Pre svega, radi se o "promovisanju i olakšavanju prekograničnih poslova", rekao je u inauguracionom govoru potpredsednik vlade Singapura Li Sjenlung. Predstavljena kao primer regionalnog razvoja u globalizovanom svetu u kojem granice zastarevaju, inicijativa ima cilj da promoviše komplementarnost partnera u pogledu kapitala, zemlje i radne snage.
Projekat je klijao u apotekarskim laboratorijama Saveta za ekonomski razvoj Singapura. Između 1987. i 1994. grad-država beleži dvocifreni godišnji rast. Na majušnoj teritoriji preduzeća su skučena, a potražnja za radnom snagom, u situaciji u kojoj gotovo da i nema nezaposlenosti, pomera plate naviše. "Komplementarna šema" je izgleda u stanju da odgovori na hitne potrebe za prostorom, radnom snagom i prirodnim resursima.
Singapur raspolaže kapitalom, kvalifikovanom radnom snagom, tehnologijom, naprednom poslovnom strukturom i pristupom svetskom tržištu. Potom sledi Malezija, sa polukvalifikovanom radnom snagom, osrednjom tehnologijom, bazičnom infrastrukturom, zemljom i prirodnim resursima. I poslednja je Indonezija, sa nekvalifikovanom radnom snagom, elementarnom tehnologijom, prirodnim resursima i neobrađenom zemljom u izobilju.
S druge strane moreuza koji ga odvaja od singapurskog "zmaja" je malezijski "tigar". koji takođe ima velike apetite. Šire gradsko područje Džohor Bahru postaje glavni industrijski centar i, uprkos upornim političkim tenzijama dveju zemalja, delimično vezanim za istorijske okolnosti koje su dovele do oslobođenja Singapura 1965. godine. vlada Kuala Lumpura je naklonjena investiranju singapurskog kapitala.
Što se tiče Indonezije, koja je 1994. još bila pod čizmom diktatora Suharta, njeno naftno bogatstvo se smanjilo. Ona nastavlja strukturalna prilagođavanja ekonomije prema receptima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. "Trougao rasta" joj daje šansu da iskoristi privilegovani geografski položaj arhipelaga Rijau: na raskrsnici trgovačkih puteva koji povezuju Aziju, Australiju, Evropu i Bliski istok, skoro kao Singapur, ali sa jeftinom radnom snagom.
Dvadeset i više godina kasnije, Singapur ima najveću koncentraciju milijardera po kvadratnom kilometru u svetu, druga je najveća luka za kontejnerske brodove (posle Šangaja) i četvrti finansijski centar (posle Londona, Njujorka i Hongkonga, daleko ispred Pariza koji zauzima dvadeseto mesto). "Bez ove regionalne perspektive, za Singapur bi bilo teško, štaviše nemoguće, da održi ulogu grada-sveta", procenjuje Milica Topalović, vanredna profesorka u Future Cities Laboratory u Singapuru. "Kombinacija dveju dominantnih snaga ekonomije — globalizacije i urbanizacije — rezultira metropolom koja prekoračuje granice, kulture i novac", nastavlja hvalospev jedan novinar iz Bloomberga. Ipak, 2015. pola miliona — od pet i po miliona osoba u Singapuru — živi ispod praga siromaštva.
