Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ENGLESKI IMA VIŠE STILA

Jezik Evrope

Napuštajući jezike zemalja koje su je osnovale (francuski, nemački, italijanski...), odustajući od principa multijezičnosti koji je dugo bio karakterističan za institucije, ona se oslanja na jezik najudaljenijeg od svojih partnera: UK koje će uskoro i formalno prestati da bude članica EU, čime nestaje opravdanje za ovu neobičnu privilegiju

JPEG - 2.9 Mio
David Studwell – „Igraj celu noć (plava)“

Kada ga pitam zašto uporno koristi engleske reči, čak i onda kada imaju svoj ekvivalent u francuskom, nećak mi odgovara da "engleski ima više stila". Kada je zbog nečega srećan, on napiše "Yes!" i stisne pesnicu, pre nego "Da!" ili "Srećan sam!"

O tome sam ponovo razmišljao pre neki dan, u kolima, dok je na radiju bio zabavni program. Veselim tonom, voditelj je tražio od svojih slušalaca adolescenata da govore o svom lifeu — u pitanju je koncept sa mnogo više stila nego "život". Posle svake pesme, reklama ih je pozivala da otkriju novi dance floor. Svi su koristili engleski kao sveti jezik iako, začudo, Angloamerikanci ne mogu da razumeju skriveno značenje pošto, za njih, život znači "život" i plesni podijum znači "plesni podijum". Tako je nastala distinkcija između onih koji govore engleski da bi se razumeli i onih koji ga govore da bi rekli nešto drugo.

Moj nećak ne mrzi Francusku. On misli da je njegova zemlja jedinstvena po mnogo čemu; obožava šale Mišela Odijara u Les Tontons flingueurs (francusko-nemačko-italijanska komedija, prim. prev.), što ga ne sprečava da govori francuski prepun engleskih reči i da zna i najmanje poznate holivudske ličnosti čija se imena neprestano pojavljuju na internetu. Tačnije, kako sam na kraju uspeo da razumem, reč stil, u njegovom rečniku, znači "moderan", "u fazonu", "savremen". Engleski nije jezik, već označitelj pokreta, budućnosti, koji svakom konceptu dodaje karakter modernosti. Zbog toga life zvuči mnogo svežije i više avanturistički od banalnog "života".

Američki predsednik u Briselu

Dvadeset šestog marta 2014. godine, Barak Obama doputovao je u Brisel da bi izneo preporuke. Pre nego što je prisustvovao sastanku NATO-a, sreo se sa liderima Evropske unije i zagovarao pojačanu budnost u Siriji, istovremeno apelujući na čvrstinu u odnosu sa Rusijom Vladimira Putina. Ponovo je govorio i o Sporazumu o transatlantskoj slobodnoj trgovini (TTIP), dragom Vašingtonu kao i zvaničnicima Komisije. Na slikama sa samita, evropski zvaničnici, obučeni u košulje, stisnuti oko zavodljivog američkog predsednika, liče na menadžere ispred gazde, polaskani što sa njima razgovara kao sa sebi jednakima. Očigledno je da su se dogovorili o svemu, ciljevima, metodama. Naravno, sastanak je održan na engleskom jeziku. Za razliku od svojih dalekih prethodnika, poput Džona F. Kenedija, američki predsednik više i ne razmatra ideju da na sastanku sa administratorima udaljenih (...)

Obim celog teksta : 1 309 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Benoa Ditertr

Isidora Petrović

Podeli ovaj tekst