Kada su se 1989. godine Osama bin Laden i Abu Musab el Zarkavi susreli u avganistanskim planinama, gde su obojica došli da se bore protiv sovjetskog neprijatelja, sigurno nisu ni slutili kakvu će ulogu odigrati u širenju radikalnog islama. Saudijac Bin Laden će sebe zamišljati kao islamskog vođu na globalnom planu, Jordanac El Zarkavi posvetiće se uspostavljanju salafističke vlasti u srcu Bliskog istoka, u neposrednoj blizini hašemitskog kraljevstva koje je prezirao. Ta dva milenaristička projekta, jedan beskrajno ambiciozan i proročki, drugi precizan i konkretan, najavili su životnu putanju Bin Ladena i El Zarkavija, kao i celokupne Al Kaide i Islamske države (ISIS).
El Zarkavi, koji je bio na čelu tada već internacionalne grupice Džamaat el Tavhid val džihad. odlučio je da premesti aktivnosti svoje grupe iz Jordana u Irak nakon američke invazije 2003, za šta je dobio i Bin Ladenovu podršku. Njegov snažni antiamerikanizam podstakao je razvoj dotad neviđenog diverziteta taktika nasilja kojima su se služili: tradicionalnim hladnoratovskim terorističkim taktikama (ciljana ubistva, atentati i postavljanje eksploziva na vozila) koje je grupa dovela do savršenstva, El Zarkavi je pridodao i spektakularne metode (improvizovana eksplozivna motorna vozila, samoubilačke atentate i obezglavljenja). Na strogo određenoj teritoriji, njegova organizacija je povećala broj meta: od američkih trupa i njihovih saveznika, preko jordanske ambasade, iračke vlade, naftovoda, iračke policije, šiitskih džamija, političkih zvaničnika, graničnog prelaza između Iraka i Jordana, stranih civila, kupaca na pijaci, do Ujedinjenih nacija, Međunarodnog Crvenog krsta itd.
Tokom 2004, službena zakletva odanosti Bin Ladenu pretvorila je njegovu grupu u sekciju Al Kaide u Iraku, ili preciznije, bazu za džihad u zemljama između dve reke (Tigar i Eufrat), aludirajući na Mesopotamiju. Kao što je već pokazala njegova strategija, El Zarkavi se nije ograničavao na granice uspostavljene u eri kolonijalizma. Amerikanci su ga ubili u junu 2006. godine. Četiri meseca kasnije njegova organizacija, vrlo oslabljena, preimenovala se u Islamsku državu u Iraku (ISI) na čijem se čelu nalazi izvesni Abu Bakr el Bagdadi. Bore se rame uz rame sa radikalnom sunitskom skupinom Fatah el Islam koja je 2007. unela nemir na sever Libana i čiji je vođa zajedno sa El Zarkavijem radio na atentatu na američkog diplomatu Lorensa Folija u Amanu 2002. godine.
Nakon što je Bin Laden nestao, El Bagdadi je potvrdio vlast i proglasio se kalifom
Rat u Siriji poremetio je uspostavljenu ravnotežu. Sirijski predsednik Bašar el Asad, snažno osporavan, oslobodio je stotine radikalnih islamista iz zatvora u proleće 2011. godine. Mnogi od njih ponovo su se pridružili džihadističkim redovima. Za takav razvoj ISI je tada bio nespreman. No, Al Kaida je ubrzo stvorila Al Nusra front (Front pobede), svoj sirijski ogranak, na osnovu kojeg je Asadova propaganda denuncirala revoluciju predstavljajući je kao delo džihadističke mreže.
El Bagdadi je 2013. objavio spajanje, pod svojim vođstvom, Islamske države i Al Nusra fronta. Al Nusra je, nadgledana od strane Al Kaide, negirala fuziju i distancirala se. Neko vreme ISI se tražio, preimenovao se u Islamsku državu Iraka i Sirije, a na kraju samo Islamsku državu (IS).
Potvrda njihove nezavisnosti, prekogranične akcije, izuzetno brutalne metode, ideja teritorijalnog osvajanja, sve to je pomoglo da se stvori pokret. Preostala je samo jedna stvar: naziv, oznaka, simbol, identitet, namera, ono što se Bin Laden nikad nije usudio da izrekne — kalifat. Nakon ubistva Bin Ladena u maju 2011, El Bagdadi je džihadističku scenu preokrenuo na glavu, ojačavši svoj autoritet, te se uzdigavši od emira do kalifa. Dotadašnji puki "princ" ili "guverner" od tada se predstavlja kao vrhovni vođa muslimanske zajednice, naslednik proroka Muhameda, sa moćima i duhovnog i zemaljskog karaktera.
Al Kaida i ISIS dele slično pobratimstvo boraca i jednako pozivaju na svetski džihad u kom bi umma, muslimanska zajednica, nadilazila sve druge društvene strukture — državu, naciju, etnicitet, kulturu i jezik. Ipak, među njima postoje i razlike.
Al Kaida se izgradila kao bratstvo između mudžahedina na planinskim lancima Hindukuš u Avganistanu, Hadramaut u Jemenu i Adrar Ifoga u Maliju. Tamošnje borce (…)
