Često smatramo Izrael jednom od najreligioznijih država na svetu, ona je to čak i više nego što možemo zamisliti. Ovde su religija i država jedno. Jevrejska ortodoksija prati građane od rođenja do smrti, bilo da su vernici, agnostici ili ateisti. No, kao da to nije dovoljno, još jedna dogma uokviruje živote izraelaca: dogma sigurnosti. U svakoj fazi života, ona nameće svoja neumoljiva pravila.
Ova druga religija počiva na uverenju da je Izrael pod stalnom pretnjom — ubeđenje koje se zasniva na određenom tumačenju stvarnosti, ali koje se isto tako hrani i brižljivo održavanim mitovima. Naši vladari orkestriraju kampanjama straha. Preuveličavaju stvarne opasnosti, izmišljaju nove i podstiču ideju da smo žrtve stalnih progona. A to traje od stvaranja same države.
U vreme rata 1948, neposredno nakon Holokausta (Holokaust je na hebrejskom Šoa), ovaj stav je verovatno bio opravdan: ne percipiraju li se Izraelci kao David protiv Golijata ? Ali, od tada, zemlja je postala jaka regionalna sila. Naša vojska je među najmoćnijim vojskama na svetu i raspolaže sofisticiranim tehnološkim arsenalom. Ali verovanje i dalje ostaje: Izrael se bori za svoj "opstanak" čak i kada se bori sa organizacijama čiji članovi su gotovo bosonogi, poput Hamasa; čak i ako ga nijedna zemlja, osim Irana, ne drži na nišanu; i čak i ako su naše trupe predvodnici operacija okupacije. Recept nije nov, niti svojstven samo našoj zemlji: stvarna ili fiktivna, spoljna pretnja opravdava "nacionalno jedinstvo" i državnu vlast nad stanovništvom.
Prema istraživačkom centru IHS Jane’s, izraelski budžet za odbranu je 2015. bio šesnaesti u svetu: 15,6 milijardi dolara. To predstavlja 6,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što zemlju smešta na drugo mesto na svetu, odmah iza Saudijske Arabije. Udeo budžeta za odbranu u izraelskom BDP-u je od dva do šest puta veći nego u drugim industrijalizovanim zemljama. I uprkos padu udela državnih troškova, iznos nije prestao da raste u apsolutnom smislu. I dok se zemlja smešta na 98. mesto prema broju stanovnika, sa samo osam miliona stanovnika, Global Firepower Index smešta izraelsku vojsku na 16. mesto po moći naoružanja, sa tenkovima za 1.930 osoba (Severna Koreja — 5.948, Francuska — 157.337) i sa lovačkim avionima za 11.800 osoba (Sjedinjene Američke Države — 23.904, Francuska — 51.914).
Samo četrnaest podmornica
Takvi troškovi, proporcionalno veći od onih u SAD, Rusiji ili Francuskoj, održavaju se na štetu drugih sektora: obrazovanja, zdravstva, stanovanja, prevoza ili prijema migranata. Ali ovakva budžetska preferencija nije predmet nijedne javne rasprave, čak ni kada su hiljade građana izašle na ulice da bi protestvovale protiv iznosa zakupnine — tokom leta 2011, što je bio jedan od najvećih društvenih protesta u našoj (…)
