Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SLABLJENJE MOĆNE INSTITUCIJE NAKON POKUŠAJA PUČA

Kako je Erdogan matirao tursku vojsku

Strategija obuzdavanja koju sprovodi Erdogan da bi se suprotstavio tradicionalnoj vojnoj dominaciji u političkom životu nije sprečila ovogodišnji julski puč. Turski predsednik, koji je izašao kao pobednik iz tog okršaja, pokrenuo je velike operacije čistki ne bi li konsolidovao svoju moć, te je podelio i oslabio instituciju vojske

JPEG - 1.8 Mio
Ferhat Özgur – „Ratni momenat“

Pokušaj državnog udara u Turskoj 15. jula 2016. podsetio je na to do koje mere vojska ostaje glavni igrač u narušavanju ravnoteže politič­kih snaga. Ta institucija, koja je osnovana 1923. i dalji je naslednik modernizacije otomanskih snaga 1826, vodeća je militarna sila. Sa 800.000 muškaraca (ili milion i po ako računamo rezerviste i drugo osoblje) ona je osma svetska sila i druga, odmah nakon Sjedinjenih Američkih Država, u okviru Organizacije severnoatlantskog sporazuma (NATO).

Turska vojska postaje ključni stožer NATO-a nakon toga što je dugo bila ono što se nazivalo "prvom linijom odbrane" protiv bivšeg Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika, Varšavskog pakta. Turske trupe intervenišu kao mirovne snage u nekoliko zema­lja (Avganistan, Somalija, Kosovo...), a stacionirane su i na severnom Kipru. Nekoliko turskih jedinica steklo je iskustvo u borbama protiv kurdskih gerilaca od 1984. godine. I konačno, turska vojska je, sa godišnjim budže­tom od dvadeset pet milijardi dolara (više od 3% BDP-a), važan ekonom­ski igrač — zahvaljujuči poslovima u vezi sa odbranom i različitim finansijskim institucijama (penzijski fondovi, banke, fondacije itd.).

Utemeljena na dva stuba, vojnom i ekonomskom, turska vojska je uvek imala ključnu ulogu u političkom životu kao čuvar nasleđa Mustafe Kemala Ataturka. posebno u odbrani sekularizma i teritorijalnog integriteta Turske. Nije prezala od direktnih inter­vencija radi okončanja krize i svrgava­nja vlade, na primer tokom državnih udara 1960, 1971. i 1980. godine. U tom poslednjem udaru, koji je bio posebno nasilan prema pokre­tima levice i ekstremne levice, vojska je doprinela tome da se utemelji trajna militarna dominacija u turskom društvu. Ustav koji je donela hunta proširio je i osnažio ovlašćenja Saveta za nacionalnu bezbednost — organa kojim dominira vojska i čije smernice imaju prevagu nad civilnim vlastima. Jedna od posledica državnog udara 1980. bilo je i širenje militarističkog i bezbednosnog načina razmišljanja među turskom političkom elitom. Putem institucionalnog, ali isto tako i neformalnog prisustva, vojska ima mogućnost da utiče na politički život na mnogo suptilniji način nego putem državnog udara. To je bio slučaj u junu 1997. sa padom vlade premijera Nedžmetina Erbakana, jedva godinu dana nakon njegovog dolaska na vlast. Amblematična figura turskog islamističkog pokreta, Erbakan je bio primoran da podnese ostavku nakon serije prepo­ruka i "snažnih" upozorenja Saveta za nacionalnu bezbednost, uz podr­šku velikog dela civilnog društva koje je neprijateljski raspoloženo prema dovođenju u pitanje laičkih temelja moderne turske države.

Metod podrivanja

Naučivši lekcije iz ove epizode, Erdogan je raskinuo sa Erbakanovom parti­jom i osnovao sopstvenu Partiju pravde i razvoja (tur. Adalet ve Kalkmma Partisi, AKP). Na vlasti od 2003. godine kao premijer, aktuelni predsednik (izabran 2014) do sada je uspevao da izbegne direktni sukob sa vojskom zahvaljujući strategiji obuzdavanja. Partija pravde i razvoja bila je u mogućnosti da ograniči moć vojske uspostavljanjem pravnih i institucionalnih reformi. Od 2003, osla­njajući se na pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, partija je malo-pomalo počela nametati demilitarizaciju civil­nih institucija i veću kontrolu vlade nad pitanjima odbrane. U ime neophodnog usklađivanja sa evropskim standardima, vojska je izgubila pravo nametanja odluka Savetu ministara i pravo intervencije u razvoju nacionalne politike. Potom su sledile zabrane zauzimanja nekih viših instanci, poput Saveta za visoko obrazo­vanje (tur. Yukseko retim Kurulu, YOK), uobičajeno bojno polje između brani­laca sekularizma i islamista, kao i Turske radio-difuzne agencije (tur. Radyo ve Televizyon Ust Kurulu, RTUK). Sada više simbolični, vojni sudovi — predvodnici političke represije osamdesetih i deve­desetih godina — više nisu ovlašćeni da sude civilima.

Suočena sa metodom podrivanja koju sprovodi AKP, visoka vojna komanda nije ostala pasivna. Bez direktnog suoča­vanja, pojačala je kritike i (...)

Obim celog teksta : 1 994 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Sumbul Kaja

Maja Solar

Podeli ovaj tekst