Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PATENTI, VINOGRADI, ZASTAVE, NEKRETNINE...

Kineski apetit, francuski nemar

Francuske investicije u Kini šest puta su veće od kineskih investicija u Francuskoj. I dok se u Pekingu niko ne bavi šestougaonom invazijom, pohlepa Srednjeg kraljevstva prepala je mnoge pariske komentatore. Taj upliv stranog kapitala i dalje je nemoguć u nedostatku ambiciozne industrijske politike

JPEG - 669.5 kio
Wu Yiqiang – „Ko može da pripremi odbrano protiv napada“

Dugo odsutni, Kinezi su primetno i ne bez odgovora ušli u svet francuskog poslovanja. U samo nekoliko meseci dospeli su u vlasništvo aerodroma Tuluza Blanjak, "Kluba Med", "Pjer e vakansa", lanca hotela "Kampanij e Kirjad", fudbalskog kluba "Sošo", modne kuće "Sonja Rikjel", konfekcije "Sandro, Maže e Klodi Pijerlo", a nisu izgubili 1.700 hektara poljoprivrednog zemljišta u Androu… U Francuskoj je samo tokom 2015. godine uloženo 3,2 milijarde dolara (gotovo 2,9 milijardi evra), dvostruko više u odnosu na 2013. godinu. Treba li zato da zaključimo da dolazi do (žute) pošasti?

Jasno je da se entuzijazam azijskog zmaja spram galskog petla ne može dovesti u pitanje. Stvarnost, ipak, ostaje skromna: ukupne kineske investicije ne predstavljaju ni... 2% ukupnih stranih direktnih investicija (SDI) u Francuskoj, daleko iza neprijatelja i brata Japana (6%), prema izveštaju Business France. Ukoliko bi Kina i povećala kupovinu, ipak bi ostala patuljak u odnosu na šampione po kupovini u svim kategorijama u našoj zemlji, Sjedinjene Američke Države koje su samostalno zaslužne za četvrtinu SDI.

Svi pene od prizora čuvenog "Kluba Med" koji prelazi pod crvenu zastavu, ali niko (ili gotovo niko) nije pravio problem pred kasapljenjem "Alstoma", koje je američkom "Dženeral elektriku" omogućilo rekuperaciju jednog dela francuske visoke nuklearne tehnologije. s mnogo ozbiljnijim posledicama po nacionalnu nezavisnost.

Pa ipak, ambicije Kine ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Skoro dvadeset godina zanemarljiv, njen globalni SDI pomnožio se sa četrdeset, dostigavši prošle godine 128 milijardi dolara, odnosno čak 249 milijardi kada uračunamo i Hongkong. Srednje kraljevstvo postalo je drugi po veličini svetski proizvođač, iza Sjedinjenih Država (337 milijardi dolara). Njegova prevashodna destinacija na Zapadu ostaje Amerika, ali je Evropa sada postala jedna od tri omiljene mete, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka — vodeči trio od početka decenije, iako je Italija 2015. godine uzela drugo mesto nakon što je "Kem Kina" kupila pneumatskog giganta "Pireli".

Njuh za poznate brendove

Ovaj veliki apetit teško da iznenađuje, budući da se ta zemlja uzdigla na drugu ekonomsku poziciju na svetu. Isprva ga je podsticala sama vlada, opremajući ga postepeno novim alatima. Tako investiciona kineska Egzim banka, nastala 1994. kako bi "obezbedila finansijsku podršku za projekte" van zemlje, danas ima ispostavu u jednoj pariskoj ulici usmerenu na poslove u Evropi i Africi. Od 2006. godine olakšan je kontrolisan odliv kapitala, dok se grantovi omogućavaju bez veće muke ukoliko projekti ispunjavaju kriterijume Komisije za državne (vladine) poslove. Konačno, uspostavljeni su suvereni fondovi čiji je izuzetno moćni "Čajna investment korporejšn" (CIC), koji je 2007. realizovao svoj prvi podvig preuzimanjem udela čuvene američke banke Morgan Stenli...

Kina se isprva orijentisala na kupovinu prirodnih izvorišta kako bi ojačala prilive energenata i minerala, prevashodno s afričkog kontinenta. Sada ulazi u novu fazu u kojoj fokus prebacuje na zapadne zemlje. "Internacionalizacija privrednih grupa postala je nacionalni prioritet " koji se, kako ističe istraživačica Ženevjev Bare, jasno iskazuje u zvaničnim ciljevima vlade. Ova strateška odluka na najvišem državnom nivou ide ruku pod ruku s upravnicima kompanija, podjednako odlučnim da nastave putem globalnog uspona.

Nakon krize iz 2007-2008, kineski institucionalni investitori izgubili su poverenje u američki finansijski sistem, koji im je služio kao referentna tačka. Našli su se u situaciji da im kupovina obveznica američkog trezora za potrebe recikliranja dela njihovih enormnih finansijskih viškova — godine 2010, kineske devizne rezerve su se u proseku kretale između 3.000 i 3.500 milijardi dolara — ne pruža ekonomsku sigurnost u situaciji u kojoj su kamate bile gotovo jednake nuli. Onda im se upalio alarm koji je ukazao na potrebu za diverzifikacijom, uključujući tu i kupovinu evropskog duga.

Najimućnije porodice i najenergičnije kompanije u velikoj su meri ubrzale ovo kretanje. Za prve je plasman finansija u inostranstvu bio najbolji način da (…)

Obim celog teksta : 2 056 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Martin Bular

Matija Medenica

Podeli ovaj tekst