"Pogledajte ovog debelog poslanika, ukrao je koliko je mogao Ljudi žive na ulici i u palatama Doći će dan kad milijarde koje su ukrali neće moći da im pomognu da izbegnu pravdu..." Hip-hop zvuk odjekuje na malom trgu u centru grada Kišinjeva, prestonice Moldavije. Trajan Barbara, sa mikrofonom u ruci, izbacuje bujicu reči pred dvadeset mladih okupljenih na festivalu urbane kulture.
"Ova pesma je napisana 2013, ali nismo mogli da zamislimo da će, dve godine kasnije, oni zaista ukrasti milijardu", kaže mladi reper, čini se, začuđen svojim predviđanjem. Od sticanja nezavisnosti 1991, Moldavija je bila predstavljena kao podeljeno društvo, nesposobno za nacionalni oporavak. Etnički diverzitet, sa značajnim manjinama — ukrajinskom, ruskom i gagauzijskom, a na to dodajmo jezičke (između govornika rumunskog i ruskog), religijske (među pravoslavnim patrijaršijama u Atini, Moskvi i Bugarskoj) i teritorijalne podele (sa pravnom nezavisnošću Pridnjestrovlja). U političkom polju, ovi prelomi su podgrevali polarizaciju između pristalica i protivnika približavanja Atlantskom savezu i Evropskoj uniji, gurajući ekonomska i socijalna pitanja u drugi plan.
Da li bi danas gnev naroda zbog korupcije i oligarhije mogao da skrajne glavni jaz između prozapadnih (ili proevropskih. u smislu onih koji zagovaraju približavanje Evropskoj uniji) i proruskih struja?
Prvi znaci ovakve promene pojavljuju se u aprilu 2015. godine. Štampa i pojedini političari poslednjih meseci govore o ogromnoj bankarskoj prevari. Pod pritiskom ulice, Vlada potvrđuje da je milijarda dolara nestala za dva dana iz tri velike finansijske institucije. Ta cifra jednaka je kao 13% bruto društvenog proizvoda u ovoj bivšoj sovjetskoj republici koja broji tri i po miliona stanovnika.
Pad triju vlada u 2015. godini
Trećeg maja 2015, na poziv građanske platforme "Dostojanstvo i istina" (Demnitate și Adevăr, DA) — kolektiva koji je osnovala grupa intelektualaca — pedeset hiljada ljudi okupilo se u glavnom delu prestonice zahtevajući "vraćanje milijarde". Od nezavisnosti, Moldavija nije iskusila ništa slično. Bez mnogo čekanja, brojnim protestima priključili su se proruski pokreti, iako se "Dostojanstvo i istina" smatra prozapadnom organizacijom.
Svi protestuju protiv vladajuće koalicije, Alijanse za evropske integracije, koju percepiraju kao odgovornu i saučesnicu u prevari. "Pljačka veka", kako je nazivaju u Moldaviji, bila je efekat katalizatora valuta, čime je lej izgubio 30% vrednosti za samo nekoliko meseci, izazivajući nestajanje elementarnih namirnica — najčešće uvezenih, povećanje cene struje, kao i porast cene rente, koju su vlasnici naplaćivali u evrima, kao u većini zemalja centralne i istočne Evrope.
"Prvi put, posle dosta vremena, zemlja je uspela da se ujedini oko jednog razloga", kaže novinarka i voditeljka političke emisije na privatnom kanalu Natalija Morar. "Koja god bila njihova etnička pripadnost, kao i jezik, građani Moldavije su razumeli da su svi pokradeni."
Medijski mogul, oligarh Vladimir Plahotnjuk, postao je simbol korupcije u državi i njene monopolizacije od klanova. Ovaj pedesetogodišnji biznismen proširio je svoje carstvo još dok je upravljao poslovima komuniste Vladimira Voronjina, koji je bio predsednik od 2001. do 2009. godine. Dotad poznat kao "vladar iz senke", Plahotnjuk je zvanično ušao u politiku 2010. godine kupivši Demokratsku stranku Moldavije (PDM). Kao glavni finansijer te organizacije on je sebi obezbedio podršku poslanika, vicepredsedništvo u Parlamentu i odbranu svojih ekonomskih interesa. Kontrolišući glavnu stranku prozapadne koalicije na vlasti, Plahotnjuk (…)
