U pogledu Severne Koreje, svi su čuli za tiransku dinastiju Kim: za Kim Il Sunga, osnivača Narodne republike 1948; za njegovog sina, Kim Džong Ila, koji ga je nasledio i držao vlast sve do smrti sedamnaest godina kasnije; i konačno, za njegovog unuka, Kim Džong Una, koji izgleda kao klovnovska lutka. Svako se seća ratobornih izjava koje su davali, nuklearnih pretnji i neprijatnosti izazvanih lansiranjem raketa. Da ne govorimo o glasinama, poput one o tome da je nekadašnji "broj dva" u državi, Jang Song Taek, završio kao hrana desetinama pasa (kao da hapšenje i uobičajen način egzekucije nisu dovoljno loši po sebi). Neprobojnost i žestina moći pogodni su za sve vrste karikatura.
U doba u kojem cvetaju klišei, sve se više ceni veliki posao koji obavlja Filip Pon. Ne pokazujući nikakvo razumevanje prema režimu, on opisuje sve horore represije i ideološkog zatvaranja. Naznačava, međutim, da država uprkos tome opstaje: "Bivajući totalitaran, sistem predstavlja mešavinu brutalne prinude i narodne podrške", piše na početku svog istraživanja. Kao specijalista za slučaj Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK), Pon koristi istorijske, antropološke, sociološke i ekonomske resurse kako bi zahvatio i opisao način funkcionisanja tog društva i sistema. Kao novinar (dopisnik Monda u Tokiju i dopisnik Mond diplomatika), poseduje talenat da komplikovane situacije učini razumljivim.
On tako zalazi u istorijske dubine Korejskog poluostrva, vračajući se u suton japanske okupacije, u društvo (već) uveliko hijerarhizovano, modernizovano pod gvozdenom japanskom vladavinom, koju su pratile redovne pobune, premda retko organizovane u učinkovit otpor. Nakon predaje Tokija, Korejski mir "opljačkale" su dve velesile tog vremena: SSSR i Sjedinjene Države. Sovjetski Savez je oblikovao nacionalnu figuru, Kim Il Sunga, u cilju da u njemu objedini otpor — koji će mu u najvećoj meri izmaći iz ruku. Amerikanci će, s druge strane, pokazati blagu nervozu u (…)
