Nepoznat pre samo dvadeset godina, izraz antropocen može se danas naći u nazivu triju akademskih časopisa, dvanaest knjiga, na stotine članaka, blogova i sajtova. Retko kad je neki naučni termin bio tako brzo integrisan u svakodnevni rečnik. Ali reč je o nečem što je mnogo više od prolazne mode — on pokriva debate čak i o samoj budućnosti života na Zemlji. Evo jedne njegove definicije koju su predložili stručnjaci za životnu sredinu Vil Stefen, Pol Krucen i Džon Meknil: "Termin antropocen (...) ukazuje na to da je Zemlja izašla iz svog prirodnog geološkog doba, savremenog interglacijala pod nazivom holocen. Ljudske aktivnosti se toliko brzo i intenzivno šire da su došle u poziciju da se takmiče sa silama prirode i vode planetu ka jednoj terra incognita, koja se odlikuje manjim biološkim diverzitetom, krčenjem šuma i toplijom i verovatno vlažnijom i nestabilnijom klimom."
Godine 1995. Pol Krucen, tada potpredsednik Međunarodnog programa geosfera-biosfera (PIGB), dobija Nobelovu nagradu za hemiju zato što pokazuje da masovna upotreba hemikalija koje uništavaju ozonski omotač koji čini gornji sloj atmosfere ima katastrofalne posledice za sve oblike života na Zemlji. U govoru koji je održao kada mu je uručena nagrada, rekao je da ga je njegovo istraživanje ozona uverilo da je došlo do preokreta ravnoteže sila na Zemlji: "Postalo je neosporno", kaže on, "da su se ljudske aktivnosti razvile do te tačke da se takmiče sa prirodnim procesima." Ova intuicija sazreva do Kongresa PIGB-a 2000, kada je rekao da su ljudske aktivnosti dovele do nastanka novog geološkog doba za koje on predlaže da se nazove antropocen.
Pol Krucen i Vil Stefen, koji je tada vodio PIGB, ne preteruju kada opisuju antropocen kao kvalitativnu promenu koja sistem na Zemlji dovodi u opasnost: "Sadašnje funkcionisanje naše planete je bez presedana. U pogledu ključnih parametara životne sredine, sistem na Zemlji je izašao iz okvira prirodnih promena koje su se manifestovale tokom poslednjih petsto milenijuma. Priroda, obim i brzina promena koje se sada dešavaju nisu održive. " Ove reči ne treba shvatiti olako: planeta je ušla u novu eru koja donosi rizik od nepredvidivog i opasnog zaokreta.
Datu radikalnu promenu opisao je PIGB prvi put 2004. u studiji Globalne promene i sistemski pristup zemljištu, sveobuhvatnoj sintezi naučnih znanja o stanju planete, i to je rad o antropocenu. Od tada je u fokusu mnogih naučnih rasprava pitanje na koje ovaj rad ne odgovara: kada je antropocen otpočeo? Premda je ta tema pobudila pre svega tehničke rasprave među stručnjacima iz brojnih oblasti, otkriva se takođe njena socijalna, ekonomska i politička dimenzija. Ona počiva na dvostrukom procesu: ispitivanjem promena u ove tri oblasti, može se utvrditi u kom trenutku su društvene promene uticale na sistem na Zemlji, da bi se utvrdilo koje su ljudske aktivnosti odgovorne i da bi se preduzeli koraci kako bi se sprečilo da ovaj fenomen dobije katastrofalne razmere.
Geolozi dele istoriju naše planete, stare četiri i po milijarde godina, prema hijerarhiji vremenskih intervala — eona, era, perioda, epoha i godina starosti — pod nazivom skala geoloških doba. Mi živimo u periodu kvartar, u poslednjoj podpodeli ere kenozoik, koja je počela pre šezdeset pet miliona godina. Kvartar se sastoji iz dve epohe: pleistocena koji je počeo pre nekih 2,58 miliona godina, i holocena koji traje poslednjih 11.700 godina.
Pleistocen, poznatiji pod nazivom ledeno doba, karakteriše ponavljanje širenja i skupljanja leda na severnoj hemisferi. Nakon poslednjeg povlačenja glečera, počeo je holocen, koji se zahvaljujući stabilnoj i relativno toploj klimi poklapa sa celokupnom ljudskom istorijom još od početaka poljoprivrede. Naučnici koji tvrde da je počela nova geološka era ne traže da se govori o formuli šoka, već da se pokaže da se naše vreme razlikuje od holocena koliko i ovaj od pleistocena. Preimenujući našu epohu i nazvavši je antropocenom — od grčkog anthropos, što znači "ljudsko biče" — Krucen želi da bude jasno da je ljudska aktivnost odgovorna za sadašnje promene i ukoliko ne dođe do katastrofe "da će ljudska vrsta ostati glavna geološka sila hiljade, čak milione godina".
Godine 2008, Međunarodna komisija za stratigrafiju pri Međunarodnoj uniji za geološke nauke (UISG), koja se bavi geološkim dobima, osnovala je radnu grupu za antropocen (Anthropocene Working Group, AWG) sa zadatkom da sprovede istraživanje i priprema izveštaje, kako bi se zvanično utvrdilo da li to jeste ili nije geološka epoha. Da bi se dokazivalo u prilog ovoj promeni, AWG mora da pokaže da je sistem Zemlje prošao kroz kvalitativne promene koje pokazuju izrazitu razliku u odnosu na prethodne epohe. Danas AWG čini 38 članova iz 13 zemalja sa svih pet kontinenata, i oni su se nadali da će dati preporuke na 35. Međunarodnom geološkom kongresu.
U svojim prvim člancima o antropocenu, Pol Krucen je sugerisao da je ta nova era možda počela tokom industrijske revolucije, kada je sagorevanje uglja u velikoj meri prouzrokovalo trajno povećanje koncentracije gasa u atmosferi i efekat staklene bašte. Drugi eksperti su smatrali da je o tom pitanju odlučeno prerano, a mnoge kritike i jalove pohvale pripisale su Krucenu i njegovim saradnicima verovanje, koje dele sa mnogim zelenim teoretičarima, da svi ekološki problemi proističu iz industrijalizacije. U stvari, po njegovom mišljenju to je pokušaj da se rasprava otvori, a ne da se ona zaključi. I zaista, AWG je dobio desetak stavova o toj temi. Pretpostavke mogu da se podele u dve velike grupe zavisno od toga da li upućuju na daleku prošlost, ili na onu koja je relativno blizu sadašnjosti.
Prvi stav o tome, koji je inače starijeg porekla, zagovarao je američki (…)
