Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DVA MILIONA STRANIH RADNIKA NA MILOSTI „SPONZORA“

Robovi XXI veka u Kataru

U želji da učini svoje bogatstvo moćnim i uticajnim, Katar podiže ugled kao organizator svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Ali, velika gradilišta i procenat nesreća na njima otkrivaju arhaičnost i brutalnost sistema sponzorstva stranih radnika

JPEG - 784.4 kio
Profimedia

Tiho, kreće naš konvoj. Ne sme da privuče pažnju policije, koja prati radoznalce koji su previše zainteresovani za sudbinu stranih radnika. Utonule u mrak, pojavljuju se poređane barake oko prašnjave staze. Sa fasadom bez maltera i sa napuštenim ruševinama posvuda, ovaj „radnički kamp“ izgleda kao slam. Al Rajam, drugi grad Katara, će biti domaćin nekoliko utakmica Svetskog kupa 2022. na ograđenom stadionu Ahmed Bin Ali.

Desetak indijskih i nepalskih radnika koji su smešteni otprilike dvadeset i pet kilometara severo-zapadno od Dohe, glavnog grada, je primilo sindikalnu delegaciju Međunarodnog saveza za drvo i građevinarstvo (Fédération internationale du bois et du bâtiment). U maloj spavaonici od devet kvadratnih metara je natrpano osam kreveta sa prljavim i dotrajalim dušecima. „Prošlo je četiri meseca kako nismo plaćeni“, žale se uglas. Bez resursa i proizvoda za zadovoljenje primarnih potreba, osamdeset stanara se zadužilo kod lokalnih trgovaca, beskrupuloznih kao što su i njihovi poslodavci. Ovim dugovima se dodaju i pozajmice za ilegalno plaćanje komisije, koje zahtevaju agencije iz zemalja preko kojih su došli i koje su ih povezale sa poslodavcima u Zalivu. Mršava novčana pomoć koju uspevaju uštedeti se šalje porodici koja je ostala u zemlji.

Poreklom iz indijske države Zapadni Bengal, Rajiv V. radi u Kataru petnaest meseci. Ovaj tridesetogodišnji drvodelja štedi polovinu od onoga što zaradi (300 eura) za svoju ženu koja sama podiže njihovog sina. 2014. su radnici migranti poslali više od 10,7 milijardi eura u svoje zemlje, prema podacima katarske vlade. Retke aktivnosti u slobodno vreme su van njihovog domašaja ili čak zabranjene, „brojni kvartovi Dohe, nedostupni migrantskim radnicima, su klasifikovani kao ’porodične zone’, što im još više ograničava slobodu kretanja“, navodi se u poslednjem izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata (Confédération syndicale internationale, CSI). Sklonjeni u periferne zone, veoma udaljene od njihovog mesta posla, rade trinaest sati dnevno (uključujući i vreme putovanja). Njihov kolektivni život se svodi na sporadične sastanke zajednice. „Naši drugovi organizuju veliku zabavu nepalske zajednice 18. decembra, povodom Međunarodnog dana migranata. To je prilika da se okupe radnici pod maskom kulturne proslave“, objašnjava Binda Pandey, liderka Generalne federacije nepalskih sindikata (GEFONT) i zamenica upravnog odbora Međunarodne organizacije rada (Organisation internationale du travail, OIT). U Kataru su sindikati zabranjeni, kao i u svim zalivskim državama (osim u Kuvajtu i Bahreinu).

Građevinski radnici, kao i dva miliona stranaca koji žive u Kataru, podležu kafala sistemu. Ovaj sistem sve strane radnike stavlja pod kontrolu „sponzora“ i poslodavaca, a strani radnici čine 90% radno aktivnog stanovništva u zemlji. Mobilisana šest dana u nedelji, zimi kao i leti, na temperaturama koje mogu dostići i pedeset stepeni, ova prava rezervna vojska gradi stadione za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. Strana radna snaga nema skoro nikakvih prava: plate se isplaćuju retko ili nikako; smeštaj je dotrajao i neadekvatan; zabranjena je promena poslodavca bez odobrenja poslednjeg; oduzimaju se pasoši; radnici su obavezni da traže saglasnost sponzora ne bi li napustili zemlju... Osamdeset i osam migranata na radnom mestu stadiona Kalifa u Dohi je u intervjuu za Amnesty International reklo da im nije dopušteno da napuste Katar. Vrhunac cinizma – sedmoro njih, koji potiču iz Nepala, je sprečeno da posete svoju zemlju i najdraže nakon zemljotresa u aprilu i maju 2015.

Nastavljajući se na medijsko praćenje problematičnih uslova dodele Svetskog kupa u Kataru. CSI i organizacije za odbranu ljudskih prava - Human Rights Watch i Amnesty International – raskrinkavaju sistem koji je blizak ropstvu. Od Ujedinjenih Arapskih Emirata do Saudijske Arabije, preko Kuvajta, kafala sistem se primenjuje na celom arapskom poluostrvu. „Do početka Svetskog kupa bi moglo da umre više od sedam hiljada migrantskih radnika“, upozorava Sharan Burrow, generalna sekretarka CSI. Prisutna i u Međunarodnoj organizaciji rada, gde istražuje žalbe protiv država i multinacionalnih kompanija koje se sumnjiče za kršenje prava radnika, CSI ima 350 sindikata u 150 zemalja i predstavlja 180 miliona radnika. Njihovi članovi su isključivo sindikalne konfederacije, kao što su Generalna konfederacija rada (Confédération générale du travail, CGT) i Francuska demokratska konfederacija rada (Confédération française démocratique du travail, CFDT) u Francuskoj. Blisko sarađuje sa međunarodnim sindikalnim federacijama za svaki pojedini sektor.

Katarska vlada odbacuje alarmantne procene: „Do danas nije bilo nijednog smrtnog slučaja u vezi sa infrastrukturom Svetskog kupa. Nijednog“. Odmah potom, Organizacioni odbor Svetskog kupa priznaje nedavnu „prirodnu“ smrt dva indijska radnika, od srčanog udara. Ipak, ambasade Indije, Bangladeša i Nepala su izbrojale devet stotina mrtvih u poslednje dve godine, od čega je polovina umrlo iznenadno, od srčanog udara ili od nepoznatog uzroka.

Vlada primorana na reformu „kafala“ sistema

Generalni sekretar koalicije indijskih sindikata All India Congress Committee (AICC), potpredsednik Internationale des travailleurs du bâtiment et du bois (IBB) i bivši član kongresne stranke Ramachandra Khuntia evocira ove navodno prirodne smrti, koje su zapravo u vezi sa uslovima rada retke okrutnosti: „Mnogi radnici su zaposleni u privatnim kućama, u kojima nemaju pravo pristupa toaletu. Po ceo dan ne piju vodu, često u uslovima ekstremnih vrućina, neki od njih umiru od dehidracije. Potom lekar konstatuje prirodnu smrt, lišavajući tako porodicu nadoknade.“

Zabrinuta za svoju reputaciju, podrivenu lošim slikama radničkih kampova, katarska vlada je prvi put u maju 2014. obećala da će ublažiti kafala sistem. Dugo vremena ga odgađajući, novi zakon je konačno doneo katarski emir Tamim Bin Hamad Al Tani, 27. oktobra. Ipak, treba čekati 1. januar 2017. da bi stupio na snagu. Sinonim za loš tretman, termin „sponzor“ je zamenjem uvreženijim terminom „poslodavac“. Zaposlenog više neće predstavljati ugovor (kojem je dato najviše publiciteta) o napuštanju teritorije – simbolički prisutan u kafala sistemu. Zahtev za izlaznom vizom će biti prihvaćen ukoliko njegov gazda ne stavi veto u roku od tri dana. „Sa zakonom o radu koji je takođe neuravnotežen i napravljen u korist poslodavaca, iako daje više mogućnosti za žalbu, neće prestati zlostavljanja“, komentariše evropski pravnik sa sedištem u Dohi.

Inspirisana Ujedinjenim Arapskim Emiratima (videti okvir), reforma takođe uvodi sistem platne zaštite namenjen okončanju neplaćanja. Svaki iznos koji se pominje u zakonu o radu mora biti objekt bankovnog trasnfera. „Pomoću ovog mehanizma, zaposleni u privatnim kompanijama osnovanim u Kataru će dobijati plate putem elektronskog plaćanja u roku od sedam dana najviše“, vladina služba za informisanje pozdravlja ove mere. Ali, postoji problem: samo vrlo mali broj migranata, prema proračunima nevladinih organizacija i sindikata, ima račun u banci, možda petina. Centralna banka Katara je naravno poslala instrukcije bankarskim institucijama da bi mogle otpočeti sa otvaranjem računa. Ali ove poslednje izgleda ne žele dobrodošlicu dekintiranim klijentima.

Još jedna stidljiva prednost: vlada pozdravlja (...)

Obim celog teksta : 3 555 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

David Garsija

je novinar.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst