„Irak se neće preporoditi dok se Mosul ne oslobodi. Taj cilj moramo brzo da postignemo“, rekao je premijer Hajder al Abadi u septembru 2014. godine po dobijanju podrške parlamenta za formiranje vlade nacionalnog jedinstva da bi se porazila Islamska država (ID). Sve je potom odlagano; Iračani su morali da čekaju više od dve godine na „pobedonosne operacije“ kojima je ID potisnuta iz grada, osvojivši ga juna te godine. Predsednik Obama je to nazvao „još jednom korakom ka potpunom uništenju“ ID: oslobođenje Mosula je preduslov za novo jedinstvo Iraka, oslabljeno ratom (1991), decenijom embarga (1990-2003) i američkom invazijom (mart 2003 – decembar 2011). Obamin nastup ne može da prikrije američku zabrinutost za dešavanja u Ninivi, jednoj od iračkih administrativnih oblasti. Stratezi Pentagona ne misle da je iračka vojska u stanju da izvojuje brzu pobedu, s obzirom da su se 2014. njene divizije, iako brojčano nadmoćnije, povukle iz Mosula bez borbe i za sobom ostavile naoružanje koje je potom palo u ruke ID. U poslednje dve godine, SAD su pomogle Iraku da izvrši reorganizaciju svojih vojnih snaga i oformi specijalne jedinice za borbu u urbanom okruženju. Abadi tvrdi da je vojska na dovoljnom nivou borbene gotovosti i da želi osvetu. Ipak, Obama je upozorio da će „Mosul biti teška bitka, u kojoj će biti i pobeda i poraza“. Ulog svega je njegova dvodelna strategija: bez američkih kopnenih snaga, osim savetnika i instruktora, ali sa pojačanim vazdušnim udarima čiji je cilj da oslabe neprijatelja i rasture njegovu vojnu hijerarhiju. Kopnenim operacijama rukovode iračka vojska i policija, uz podršku pomoćnih trupa u vidu šiitskih milicija i pešmergi KDP-a (Kurdistanska demokratska partija). Njih savetuju strani stručnjaci (između ostalih i iranski), a međunarodna koalicija im pruža vazdušnu podršku.
Novi poraz iračke vojske, ili nedovoljno munjevita pobeda, ponovo bi otvorili pitanje američkih kopnenih operacija i dozvolili drugim oružanim grupama da preuzmu (…)
