Gojazan čovek, u majci bez rukava prekrivenoj flekama, se razvlači na kauču ispred pice i limenki piva. U Švajcarskoj, ovaj plakat protivnika popularne inicijative „Za bezuslovni osnovni dohodak“ pokazuje živopisne fantazije koje se dovode u vezu sa dokolicom siromašnih. U podrugljivom maniru, lik nosi zlatnu krunu od kartona. Tvorci inicijative su čak organizovali distribuciju kartonske krune na stanicama, čineći od ovog predmeta simbol moći koju bi osnovni dohodak mogao, prema njima, dati svakome. 7. juna je njihova utopija odbijena sa skoro 77% (izlaznost 46,4%). Međutim, naišla je na nekoliko pristalica (oko 35%) u Bazel-gradu, u Ženevi i u kantonu Jura. Neke četvrti Ciriha i Ženeve su takođe glasale „za“.
Tekst dostavljen glasačima nije precizirao niti iznos niti način finansiranja. U njemu se samo moglo pročitati kako bi osnovni dohodak, namenjen svakom građaninu nezavisno od plaćenog rada, „omogućio celokupnom stanovništvu da vodi dostojanstven život i da učestvuje u javnom životu“. Od početka kampanje, međutim, njeni tvorci su govorili o 2500 švajcarskih franaka (2200 eura) za odrasle i 625 franaka za decu. Suma koja jedva da je iznad linije siromaštva (2200 franaka) u zemlji u kojoj su troškovi života veoma visoki. Možda je dovoljna za studente koji žive sa cimerima u malom gradu, ali sigurno ne „za osobu koja je sama i bolesna, koja živi u Cirihu ili u Ženevi“, kaže Benito Perez, ko-urednik levičarskog dnevnog lista Le Courrier. Ova dva grada spadaju među pet najskupljih gradova u svetu, prema rangiranju Economist Intelligence Unit iz 2016. Pored toga, zdravstveno osiguranje, potpuno privatno (radnici doprinose samo za nezaposlenost i penzije), bi samo još više opteretilo budžet.
Inicijativa je pokrenuta 2012. u nemačkom delu Švajcarske, nakon uspeha filma Osnovni dohodak. Kulturni impuls u režiji Eno Šmita i Daniel Henija, na internetu. „Opšta nesigurnost u Nemačkoj nakon reforme Hartz IV iz 200, je takođe imala uticaj“, kaže Žilijen Dibuše (…)
