„Da bi se sačuvao evropski projekat, više nego ikada je potrebno osloboditi se pro-evropske dogme i ponovo je promisliti“, napisao je Iber Vedrin u konciznoj knjižici, istovremeno kritičkoj i programatskoj. Bivši francuski ministar spoljnih poslova je s druge strane ocenio da se radi o „egzistencijalnoj krizi“ evropske konstrukcije, kojoj preti dezintegracija. Ovaj čovek sistema, koji je rekao „da“ evropskom konstituisanju 2005, manje svaljuje krivicu na smrtne neprijatelje zajedničkog projekta (koji su po njemu marginalni) nego na one koji su trebali da promovišu ovu ideju. Njihova bahatost bi zaista mogla voditi odbacivanju ideje Unije od strane ljudi, ideje koja je postala objekat gnušanja. „Elite i evropski lideri, koji do sada nisu uzimali u obzir pravo na odmeravanje prednosti i mana i koji su besno reagovali na svaku najmanju kritiku (...) moraju prihvatiti istorijski kompromis sa ljudima, naročito zbog toga što ne postoji demokratski put ka federalizmu, niti putem referenduma niti preko parlamenta“.
Vedrin poziva na pauzu u procesu integracija i predlaže da države koje žele da nastave avanturu ujedinjenja dobro razmisle i razmotre budućnost. Vlade su, dakle, pozvane da manevrišu, a ne institucije u Briselu, sa novom podelom vlasti između Unije i zemalja članica na pomolu. Zaista, „vremenom se izgradio ’kompleks’ pravno birokratske Komisije /Evropskog parlamenta / Međunarodnog suda pravde koji se pretvario u vrzino kolo i sve više se udaljavao od svog demokratskog legimiteta“, piše bivši savetnik predsednika Fransoa Miterana.
Ako Vedrin (privremeno?) sahranjuje federalizam, on ipak reafirmiše ulogu Atlantskog saveza u odbrani Starog kontinenta i podržava ekonomske orijentacije Evrozone. Ovakvo gledište ne dele ni grčki zastupnik Kostas Lapavicas ni nemački ekonomista Hajner Flasbek, koji smatraju da je, počevši od slučaja Grčke, „Ekonomska i monetarna unija [Union économique et monétaire, UEM] propala“. U kolektivnom delu. za (…)
