Jedanaest sati. Radnice Fabrike 4 i njihove retke muške kolege napuštaju radno mesto i polako izbijaju na olovno sunce. Većina njih i dalje nosi zaštitne kecelje i kacige. Oni koji ne uspeju da uđu u kantinu svađaju se oko ono malo senke koju baca nekoliko krošnji ne bi li pojeli svoj obrok. Četrdesetak Haićanki kojima je dopušteno da uđu u fabrički okrug ustale su ranije ne bi li spremile obroke koje prodaju za 50 gurda (0,7 evra). Džoni će se, poput svojih koleginica i kolega, sve skupa platiti tek za nekoliko dana kada dobije dvonedeljnu platu.
Ovde je zaposlen tek petnaest dana. Na Haiti se vratio posle devetnaest godina provedenih u Dominikanskoj Republici „zbog tamošnjih problema…“ Ustavni sud Dominikanske Republike je septembra 2013. oduzeo državljanstvo između 100.000 i 200.000 stanovnika haićanskog porekla, što je dovelo do masovnog proterivanja i rasističkih tenzija. Džoni svakog dana, osim nedeljom, putuje iz Kap Haitjena. Na put kreće pre pet sati izjutra, a vraća se iza 18 časova i radi za minimalac: 300 gurda (nešto više od četiri evra) dnevno. Zvuči teško? Iz njegove perspektive, sve je relativno: stopa nezaposlenosti iznosi gotovo 60%. Više od 9.000 radnica i radnika (od kojih dve trećine radnica) rade iscrpljeni u srcuu Industrijskog parka Karakol (PIC), koji će uskoro proslaviti četiri godine postojanja. Zemljotres jačine sedam stepeni po Rihteru pogodio je 12. januara 2010. godine Haiti, usmrtivši preko 200.000 ljudi i ostavivši milion i po bez krova nad glavom. Globalni izliv solidarnosti povezan s galamom u medijima pretvorio se u pravu humanitarnu poplavu koja je Haiti pretvorila u „NVO republiku“. Međutim, obećanih 10 milijardi dolara (oko 7.2 milijardi evra) nikada nisu stigli: ova cifra izmešala je pozajmice, od kojih neke uveliko budžetirane, poništenja dugova i obećanja donacija (koja nisu u svim slučajevima održana). Pomoć se preobrazila u tržište.
Pretvaranje katastrofe u „priliku“
Početkom oktobra uragan Metju pogodio je ovu zemlju, poput svojih prethodnika uragana Žan 2004, Gustava, Hane i Ajka 2008. i Sendi 2012. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom 13. oktobra, od 1995. do danas od posledica prirodnih katastrofa na Haitiju je umrlo 230.000 ljudi. Ponovo raste zabrinutost da ne dođe do izbijanja kolere, nestašice hrane, nedovoljnog pristupa pijećoj vodi i nezi. Prizori kataklizme našli su se na naslovnicama časopisa, međunarodna pomoć je na putu, a humanitarci poručuju da su naučili lekcije fijaska iz 2010. godine. Ali, koje lekcije?
Otvoren 22. oktobra 2012. godine u prisustvu para Klinton. tadašnjeg haićanskog predsednika i njegovog prethodnika – Mišela Martelija i Renea Prevala – PIC otelovljuje spoj humanitarne pomoći i neoliberalnog projekta, sintetisan u dva slogana: „Obnovimo bolje“ i „Haiti je otvoren za biznis“. Međutim, jedan zakupac je privilegovan: „S&H global“, podružnica južnokorejske multinacionale „Sae-A“, lidera u proizvodnji odeće velikih (…)
