Početkom jula 2016, gradsko veće u Kijevu je odlučilo da preimenuje Moskovsku aveniju u „aveniju Stepana Bandere“, veoma kontroverznog ukrajinskog nacionaliste (1909-1959). „Heroj“ u borbi protiv sovjetske vlasti je bio zarobljenik u vreme nacizma, ali takođe i nacistički saveznik juna 1941, pa sve do kraja 1944. Proglašena u okviru „Zakona o dekomunizaciji“ koji je usvojen 2015, ova promena imena nastoji da ukloni nasleđe Sovjetskog Saveza, koliko i preteću senku Kremlja. S druge strane granice, ona podseća na neke loše uspomene u Poljskoj.
22. jula je u poljskom Sejmu (donjem domu parlamenta) pak izglasan – pretežnom većinom – zakon kojim se masakr u Volinju iz 1943. proglašava „etničkim čišćenjem“ i „genocidom“. Tokom Drugog svetskog rata je na tom području, koje se danas nalazi u severo-zapadnoj Ukrajini, stradalo između četrdeset i sto hiljada Poljaka, „brutalno ubijeno od strane ukrajinskih nacionalista“, prema poljskom parlamentu. Odgovorni za ovaj masakr su bili borci Ustaničke ukrajinske armije (Ukrayins’ka Povstans’ka Armiya, UPA), koju je osnovao Stepan Bandera. UPA je danas slavna u Ukrajini zbog svoje borbe za nacionalnu nezavisnost. Ipak, osuđena je kao krivac za masakr nad Jevrejima i Poljacima, i bila je u kolaboraciji sa nacističkom Nemačkom.
Uprkos strateškim interesima između Kijeva i Varšave protiv moćnog ruskog suseda, ovo glasanje obeležava „kraj poljsko-ukrajinskog medenog meseca“, prema istoričaru Vasilu Raševiću, profesoru na Katoličkom univerzitetu u Lavovu (zapadna Ukrajina). Zaista, spor između dve zemlje nije ništa novo, ali su nedavne zakonodavne inicijative onemogućile da se uspostavi zajednička vizija prošlosti. „Trebalo bi istoriju ostaviti istoričarima i sprečiti političare da nameću svoje interpretacije“, kaže Volodimir Vjatrovič, direktor ukrajinskog Instituta nacionalnog sećanja. Vasil Rašević, pak, ističe kako je ovaj institut upravo dizajniran radi „razvijanja službene verzije istorije“.
Volodimir Vjatrovič je jedan od glavnih promotera četiri zakona o istorijskom sećanju koji su izglasani u maju 2015. u Vrhovnoj Radi (ukrajinski parlament). Jedan od ovih zakona kriminalizuje promovisanje „totalitarističkih ideologija komunizma i nacizma“; drugi zakon omogućava demontiranje statua i preimenovanje lokaliteta koja nose imena vezana za sovjetsku prošlost; treći zakon organizuje potpuno otvaranje sovjetskih arhiva; a četvrti zakon prevrednuje sećanje na „borce za nacionalnu nezavisnost Ukrajine u (…)
