Ranije su se islamistička nasilja ograničavala na ciljane atentate. Ali pucnjava u kojoj je 1. jula 2016. poginulo preko 20 ljudi u restoranu u Daki je oživela pitanja o budućnosti Bangladeša. Ukazala je na vezu između počinioca, pripadnika obrazovane srednje klase, i organizacije Islamske Države (ID), koja je brzo preuzela odgovornost za operaciju. Sa 169 miliona stanovnika čija je prosečna starost 25 godina, zemlja u kojoj živi 89% muslimana u isto vreme prolazi kroz identitetsku i političku krizu, a obe su usko povezane. Prva se odnosi na vezu između islama i države, kao i na društvene jazove koji su nasleđeni od rata za nezavisnost 1971. Druga kriza se perpetuira u žestokim sukobima između Nacionalne partije Bangladeša (BNP), partije Džamat-e-islami i Avami Lige (Narodnog saveza) kojoj pripada premijerka Šeik Hasina. Ona koristi borbu protiv islamizma u suprotstavljanju političkoj opoziciji.
Podela bivše indijske kolonijalne imperije 1947. je omogućila dvoglavo rođenje Indije i Pakistana, u kojem se istočni deo ubrzo osetio zanemaren od strane centralne vlade u zapadnom Pakistanu. Kada su pristalice autonomije istočnog Pakistana pobedile na izborima 1970, upravljači iz grada Islamabada su pokušali da spreče njihov dolazak na vlast. Da bi ugušili Avami Ligu kojom je predsedavao Mudžibur Rahman, pakistanske oružane snage su se oslanjale na lokalnu miliciju Razakar, koja je svoje članove uglavnom regrutovala iz grupa bliskih islamističkoj partiji Džamat-e-islami. Vojne kampanje, masakri, eliminisanja intelektualaca i sistematska silovanja koje su počinili pripadnici Razakara i njihovi simpatizeri su prouzrokovali stotine hiljada žrtava i talase izbeglica. Intervencija indijske vojske je omogućila pobedu separatista, te stvaranje Bangladeša decembra 1971.
Postavši premijer sekularne (odbacujući bilo koju religiju kao državnu) i sve više socijalne demokratije, Mudžibur Rahman, „otac nacije“, ubijen je 1975. u vojnom udaru kojim je na vlast doveden general Zijaur Rahman. Kao osnivač partije BNP, igrao je na kartu nacionalizma i verskog identiteta zemlje. I on je ubijen, 1981, u državnom udaru koji su počinili oficiri.
Borci povratnici iz Avganistana
Pedeset godina kasnije, nakon brojnih avantura, politička scena Bangladeša, iako sa malim brojem partija, ostaje strukturirana oko dve glavne sile kojima od 1990-ih rukovode „čelične lejdis“. Kaleda Zia, liderka BNP i udovica Zijaur Rahmana, je dva puta bila premijerka. A liderka Avami Lige i ćerka Mudžibur Rahmana, Šeik Hasina, je premijerka od 2009, a bila je na toj funkciji i od 1996. do 2001. Nakon dobijanja nezavisnosti, partija Džamat-e-islami je zabranjena, jer je počinila zločine tokom oslobodilačkog rata. Ali postepeno je vojska rehabilituje a članovi BNP joj se udvaraju, pa su na nekoliko izbora pravili saveze sa ovom islamističkom partijom i ujedinjavali se u borbi za vlast.
Ustav zemlje donet 1972. je proklamovao četiri principa: nacionalizam, socijalizam, demokratiju i sekularizam. Pojam „sekularizam“ je uklonjen 1977. i islam je postao državna religija 1988. Vrhovni sud je 2011. povratio sekularizam, ali se premijerka Šeik Hasina nije usudila da dovede u pitanje vezu između islama i države – kontradikcija koja je proizišla iz kompromisa. Tenzije između dve velike partije i represija nad protivnicima koji su pozivali na generalni štrajk su doveli do toga da BNP bojkotuje izbore 2014. Stoga je pobedila Avami Liga, nakon kampanje koja je iza sebe ostavila skoro 150 mrtvih.
Uprkos političkom nasilju, bangladeške vlasti su uvek negovale imidž „umereno muslimanske i demokratske“ zemlje. Ova strategija ima za cilj podsticanje međunarodne pomoći i stranih investicija. Mnogi društveni indikatori pokazuju poboljšanje. Smrtnost novorođenčadi je spala sa 100%, koliko je iznosila 1990, na 33% u 2012; životni vek je dostigao 72 godine, dok je 68 u Indiji ; i siromaštvo je smanjeno, iako i dalje pogađa skoro četvrtinu stanovništva. Slabe (…)
