Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NEPOPULARNOST SPORAZUMA SA KANADOM I SAD

Slobodna trgovina deli nemačko društvo

Odbijanjem da odobri Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) između Kanade i Evropske unije, parlament Valonije (Belgija) izazvao je gnev evropskih lidera i urednika. Međutim ovaj sporazum o slobodnoj trgovini izaziva snažan otpor i u javnosti. Posebno u Nemačkoj, gde on deli društvo

JPEG - 1.8 Mio
Aleksandar Todorović – „Gmo“

Ko je to mogao i da pomisli? Da se u Nemačkoj, trećoj zemlji po izvozu u svetu, razvila jedna od najjačih mobilizacija u Evropi protiv sporazuma o slobodnoj trgovini zmeđu Severne Amerike i Starog kontinenta: veliko transatlantsko tržište (GMT, poznatije pod skraćenicom Tafta), koje se trenutno pregovara, i svi sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazumi (AECG, često nazivan po svom engleskom akronimu CETA), ušlo je u fazu ratifikacije. 17. septembra, 2016, demonstracije organizovane u sedam velikih gradova okupile su 320 000 učesnika, po proceni organizatora, a 190 000 po proceni policije. Dana 10. oktobra 2015. godine, u Berlinu je marširalo 250 000 demonstranata iz cele zemlje.

Ostavimo li po strani sporenja oko broja učesnika, ova mobilizacija protiv trgovinske politike EU i dalje ostaje kao jedan od najvećih protesta od ujedinjenja. Nekoliko istraživanja ukazuje na to da ovaj pokret izražava – ili indukuje – duboku promenu suda javnosti o ovim sporazumima. Dok su u februaru 2014. pristalice GMT-a činile 55% stanovništva (nasuprot 25% koji su mu se protivili), taj odnos je godinu dana kasnije gotovo suprotan: u junu 2016, tri četvrtine ispitanika je odbacilo GMT. Sporazum CETA, koji je u središte javne rasprave postavljen kasnije, takođe izaziva više odbacivanja nego prihvatanja.

Ovaj spor okuplja jedan društveni front koji je ujedno širok i heterogen. Tu su jedne pored drugih organizacije za očuvanje prirodne sredine i one za zaštitu potrošača, kao što su Grinpis i Fudvoč, kao i alterglobalisti iz Udruženja za oporezivanje finansijskih transakcija i za građansku akciju (Attac), ali i Nemačka asosijacija sindikata (DGB), udruženja, ili Savet kulture – konfederacija koja brani posebno interese pozorišta, opera, muzeja i simfonijskih orkestara. Skupština nemačkih opština (DST), koja ujedinjuje 3400 gradova i mesta, već je 2014. zahtevala da „osnovne usluge u opštinama, posebno u domenima koji još nisu privatizovani, kao što su snabdevanje vodom i prečišćavanje, postupanje sa otpadom i lokalni prevoz, socijalne službe, kao i sve javne službe u oblasti kultureʺ budu izdvojeni iz pregovora.

„Novi izolacionistički mentalitet“

U jednoj rezoluciji svog sinoda, Evangelistička crkva, koja predstavlja polovinu nemačkih hrišćana, takođe zahteva transparentnost pregovora. Ona se protivi snižavanju socijalnih i ekoloških standarda, kao i privatizaciji javnih usluga. Katolička crkva koja je inače više suzdržana, poziva da interesi zemalja u razvoju budu uzeti u obzir i odbija privatne arbitražne sudove.

Ovi specijalni sudovi, koji omogućuju investitorima da napadnu državne i lokalne vlasti, donose odbijajuće presude. Udruženje nemačkih sudija (DRB) zauzelo je stav kojim se protivi njihovom implementiranju. Sudije ne protestuju samo protiv sudova koji su prvobitno predviđeni GMT-om i sporazumom CETA, već takođe i u slučaju CETA, protiv novog mehanizma koji je osmišljen da bi se podvalilo kritci: arbitražni sud koji bi se sastojao od profesionalnih sudija i upotpunjen apelacionim sudom. „Stvarati specijalne sudove namenjene određenim grupama u sporu, bila bi greškaʺ, izjavile su sudije u februaru 2016.

U svetu politike ponuda je još raznovrsnija. Među strankama koje su zastupljene u Bundestagu, dve opozicione partije, partija levice Di Linke i Zeleni, odmah su dovele u pitanje ove sporazume. Mnogi njihovi članovi uključuju se u vanparlamentarne inicijative, lokalne komitete i akcije.Vrlo povoljan odjek na koji je naišao ovaj pokret primorao je velike medije, uključujući i javne televizije, da poštuju pravilo ujednačene zastupljenosti u polju javne reči – što je pluralizam koji se retko može videti u društvenim debatama. U tom smislu, ovaj pokret je primer onoga što vanparlamentarna opozicija i jaka mobilizacija mogu postići kada masovni mediji prenose o njihovim potezima bez mnogo iskrivljavanja. U suprotnom taboru, nalazimo predstavnike interesa preduzeća, (...)

Obim celog teksta : 1 908 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Peter Val

je predsednik asocijacije World Economy, Ecology & Development (WEED).
PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst