„Govoriti o uvođenju osnovnog dohotka bez preciziranja šta se misli pod time je kao da razgovaramo o usvajanju mačke a da ne znamo je li reč o mačiću ili o tigru“, napominje direktor istraživanja na finskom institutu za socijalno osiguranje Kela. Međutim, ideja osnovnog dohotka u poslednjih nekoliko meseci nailazi na sve veći odjek u i izvan Evrope. Pristalice na prvu loptu se ne mogu odbraniti od utiska da vide mačiće, tigrove i različita hibridna stvorenja koja jure u svim pravcima pred njihovim zapanjenim pogledom.
Naravno, oko minimalne definicije osnovnog dohotka se svi slažu. Svaka individua bi od rođenja do smrti trebalo da prima od zajednice redovnu sumu, bez uslova i kompenzacije, pored drugih prihoda, uključujući i one od posla. U verzijama levice, iznos zamišljene sume se kreće u blizini minimalne plate. dovoljno visoke za pokrivanje osnovnih potreba (oko 1000 eura), što bi omogućilo osobi da odbije posao koji je nezanimljiv, štetan i/ili loše plaćen. Radi se o prepoznavanju različitih oblika doprinosa koje svako može dati društvu: plaćeni ili neplaćeni rad, edukacija (radi rada ili radi preorijentacije), pomaganje bližnjima, udruženo investiranje, stvaralaštvo itd. Jedan od aktuelnih branioca leve verzije u Francuskoj, Batist Milondo. ovome pridodaje i drastične mere za smanjenje nejednakosti: vrlo progresivan porez na dohodak, porez na nasledstvo, uspostavljanje maksimalnog dohotka (na skali od jedan do četiri).
Transpartijski savezi
Na drugom kraju spektra, u liberalnoj verziji – u teoriji američkog ekonomiste Miltona Fridmana (1912-2006) i ideji „negativnog poreza“ – iznos osnovnog dohotka je previše mali da bi se mogao izbeći posao. Umesto jačanja pregovaračke moći zaposlenih, osnovni dohodak rizikuje da postane subvencija za poslodavce, koji dolaze u iskušenje da smanje plate. I deluje kao „konačni obračun“ sa postojećim socijalnim davanjima (zdravstveno osiguranje, naknade za nezaposlene, za porodicu, za starost). Ukratko, isti alat se može koristiti u vizijama sveta i društvenih projekata koji su suprotstavljeni. „Nekad nas tretiraju kao liberale, a nekad kao komuniste“, žale se Nikol Teke i Jin Jue, članovi Francuskog pokreta za osnovni dohodak (Mouvement français pour le revenu de base, MFRB), koji je osnovan 2013. i broji nekih devet stotina članova.
Ali na koju stranu naginje debata danas? Zanimljivo, analize se razlikuju: neki vide mačke, a drugi tigrove. Na desnici, inženjer Mark de Baskija, jedan od glavnih zagovornika ove ideje u Francuskoj, primećuje: „Dva istraživanja, koja su sprovedena tokom godinu dana među aktivistima političkih partija, pokazuju da ideja sve više i više konotira ’levicu’. To je vrlo uznemirujuće, jer ako se percipira kao hir levičara, teže će napredovati“. Okupljanja pokreta Nuit Debout, na kojima se naširoko raspravljalo o osnovnom dohotku i njegovim prednostima u poređenju sa teorijom Bernara Frioa o doživotnoj plati, nisu popravila stvar...
Zabrinuta je i članica nacionalnog sekretarijata Partije levice (Parti de gauche, PG) Korin Marle Darl, ali iz suprotnih razloga. Garantovani dohodak je otkrila pre osam godina u Pokretu Utopija (Mouvement Utopia, pokret koji se preklapa sa Zelenima i sa Partijom levice): „Za mene to ostaje najsubverzivnija ideja politike. Danas svuda vidim njeno oživljavanje, ali u obliku koji je ispražnjen od njenog značenja.“ Na primer, medijski vrlo propraćeni eksperimenti koji otpočinju u Holandiji i Finskoj uopšte nemaju ničeg revolucionarnog u sebi. U dvadesetak holandskih gradova koji razmatraju ovu ideju se najčešće radi o „reformama socijalne pomoći koje su inspirisane nekim principima osnovnog dohotka“, kaže ekonomista Sjir Hoeijmakers.
U Helsinikiju se Partija centra, koja je na vlasti od 2015, zalagala za osnovni dohodak kao za rešenje u pravcu poboljšanja efikasnosti socijalne zaštite u kontekstu mera štednje i oživljavanja rada, tako što će se primaoci socijalne pomoći gurnuti na tržište rada. Stanovništvo ovo podržava, kao i Zeleni i alijansa levice. U kombinaciji sa zapošljavanjem, osnovni prihod bi eliminisao zamke nerada, odnosno rizika da bi plaćeni posao mogao dovesti do smanjenja prihoda tako što bi se izgubila socijalna primanja. Konačni izveštaj bi trebalo da omogući pokretanje eksperimenta 2017. na dve godine, ali prvi obelodanjeni delovi pokazuju da se ambicija smanjila. Pilot-projekt predviđa prihod od 550 eura za deset hiljada ljudi, zajedno sa stambenom pomoći. „Duh projekta je potpuno drugačiji do švajcarskog referenduma“, insistira ekonomista Oto Leto, član finske sekcije Svetske mreže za osnovni dohodak (Basic Income Earth Network; Réseau mondial pour le revenu de base, BIEN). „Ne radi se niti o borbi protiv siromaštva niti o uspostavljanju prava na dohodak, a još manje o slobodnom zapošljavanju“.
Još manje brojni i često izolovani u svojim zajednicama ili u svojim partijama, francuske pristalice osnovnog dohotka blisko sarađuju, iako ostaje jasno šta je ono što ih razdvaja. „Batist [Batist Milondo] mi je drag, ali on je idealista“, kaže Baskija, „hteti ograničiti jaz između prihoda na skali od jedan do četiri, to je veliki udar na slobodu!“ Nekada blizak Nikoli Sarkoziju, poslanik i kandidat Republikanske stranke za predsedničke izbore 2017. Federik Lefevr priča kako je Žilijan Baju (portparol Evropske ekologije – Zeleni, EELV) poveo diskusiju o osnovnom dohotku sa beskućnicima u skvotu udruženja Jeudi Noir. Januara 2016. u Narodnoj skupštini, on se zajedno sa socijalističkom koleginicom Delfin Bato, u okviru razmatranja Zakona o digitalnim tehnologijama, zalagao za amandmane koji pozivaju vladu da predstavi parlamentu izveštaj o izvodljivosti osnovnog dohotka. „U potpunosti prihvatam transpartijski aspekt ove mere“, kaže Delfin Bato. „Partije nemaju više nijednu novu ideju. A ova tema nas razdvaja i unutra i spolja. Ne slažemo se sa svime, ali moram raditi na kreiranju većine ideja“.
Među našim sagovornicima se niko otvoreno ne zalaže za ukidanje socijalne zaštite, ni Lefevr, ni Gaspar Kenig, osnivač liberalnog tink tenka Génération libre. Kako ne želi biti „ni desno ni levo“, Francuski pokret za osnovni dohodak precizira u svom osnivačkom statutu da osnovni dohodak „ne sme ugrožavati javni sistem socijalnog osiguranja, već mora nadopunjavati i unapređivati postojeću socijalnu zaštitu“. On bi mogao zameniti određene prednosti režima solidarnosti koji se plaća putem poreza, kao što je naknada aktivne solidarnosti (le revenu de solidarité active, RSA), ali niko ne namerava da dira režim osiguranja koji se finansira doprinosima (penzije, (…)
