Nakon četiri uspešna predsednička izbora za Radničku partiju (Partido dos Trabalhadores, PT) od 2002, konzervativne snage su uspele da se reorganizuju, da svrgnu predsednicu Dilmu Rusev i da je zamene bivšim potpredsednikom Mišel Temerom. Ovaj manevar, u pravnom smislu više nego sumnjiv. ne bi bio tako lak da PT nije počinila toliko grešaka. Radnička partija je odustala od narodne mobilizacije; ponovo je sklopila saveze sa različitim sektorima desnice (od kojih su neki kasnije radili na njenom svrgavanju); i odlučila je da na ekonomsku krizu odgovori merama štednje, rizikujući jačanje društvenog nezadovoljstva. Ovakve odluke nisu olakšale opsežniji odgovor na desničarsku ofanzivu.
Nakon što je došao na vlast, Temer se odmah prihvatio posla. Njegov recept je: frenetični ekonomski liberalizam i militantni politički konzervativizam. Prve odluke već predstavljaju društvenu regresiju bez presedana u istoriji zemlje. Sastav vlade pokazuje da različitost i jednakost ne figuriraju kao njegovi prioriteti. Nijedna žena, nijedna obojena osoba: vladu čine samo belci, stariji, oni koji su povezani sa regionalnom oligarhijom, od kojih su mnogi osumnjičeni za korupciju. Ministarstva za ljudska prava i za agrarnu reformu su nestala. Samo je pitanje vremena kada će se novi predsednik rešiti ministarstva kulture; odrekao ga se u vreme ogorčenih protesta iz umetničkih krugova, koje manje skandalizuje ukidanje drugih ministarskih mesta.
Iako je Temerov program zadobio podršku bankarskog sektora i velikih kompanija, on ga nikada nije stavio na glasanje. Tokom sastanka sa velikim imenima brazilskog biznisa, novi predsednik je obećao da „neće biti kandidat na novim izborima“ i naglasio je kako mu njegova funkcija daje odrešene ruke da „dâ prioritet fiskalnom prilagođavanju“. Drugim rečima, može biti odlučniji jer kasnije neće morati da polaže političke račune zbog nametnutih mera stanovništvu. A mere će biti oštre.
Novi ekonomski program se organizuje oko tri predloga: ustavnog amandmana namenjenog ograničenju javne potrošnje (la proposta de emenda a Constituição ili PEC 241); „reforma“ socijalnog osiguranja; „omekšavanje“ radnog zakonodavstva.
Vreme za suočavanje
PEC 241 zahteva zamrzavanje javnih investicija u svim sektorima na period od... dvadeset godina. Sa ovim amandmanom će federalna potrošnja rasti samo uz visoku inflaciju do 2037; što znači da realno neće rasti, za razliku odstanovništva. Ova mera bez presedana u međunarodnoj politici je sinonim za kolaps javnih usluga i ubistvo socijalnih programa. Filip Alstom, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o ekstremnom siromaštvu i ljudskim pravima, je zabrinut zbog posledica saopštenja od 9. decembra 2016. Izgovor vlasti je: urgentna potreba da se smanji budžetski deficit i da se otplati javni dug. Dug je u porastu od 2014, ali predstavlja svega 66% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je nizak nivo spram onih u Evropskoj uniji. PEC 241 je 13. decembra 2016. odobrio Zastupnički dom Kongresa.
Reforma socijalnog osiguranja nije ništa manje alarmantna. Temer je preuzeo i razvio dalje ono što je već sprovodila Dilma Rusev, smanjenje prava. Detalji zvaničnog projekta još uvek nisu predstavljeni Kogresu, ali se očekuje pravno pomeranje starosne granice za penziju na minimun 65 godina (sada je moguće otići u penziju ranije ako postoji dovoljno doprinosa). U nekim delovima zemlje, životni vek ne doseže ovu brojku...
Treći cilj: (…)
