Dugotrajnost i obim sirijskog sukoba mogu se objasniti multitudom i raznolikošću oružanih aktera uključenih u bitku za Alepo, od kojih su mnogi došli iz inostranstva. Da bismo razumeli ovu situaciju važno je izbeći terminološka pojednostavljenja koja se koriste u slučaju boraca. Identifikovanje „pobunjeničkih“ trupa, kao i snaga koje podržavaju redovnu vojsku, podrazumeva i razumevanje njihovih ideologija i političkih zamisli. Pa ipak, informacije istraživača i terenskih radnika donekle se razlikuju, posebno kada je reč o broju boraca. Stoga je pri njihovoj upotrebi nužna predostrožnost.
Na planu oružane opozicije režimu Bašara el Asada, razlikujemo tri vrste grupa: one koje se bore nezavisno, one koje se međusobno utapaju i one koje svoje napade koordinišu putem „operacionih komora“ (ghourfat al’âmaliyyat). U Istočnom Alepu, gde je i dalje nastanjeno oko 250.000 ljudi, kao i u obližnjim pobunjeničkim uporištima, bilo je između 10 i 20 hiljada muškaraca pod oružjem. Prva grupa, nazvana Žaiš al Fatah (Osvajačka vojska), predstavlja gotovo trećinu pobunjeničkih vojnika. U velikoj meri sastavljena je od pripadnika Fronta Fatah el Šam, nekadašnjeg Fronta Al Nusra (sirijskog ogranka Al Kaide), i njegovih saveznika.
Nešto umerenija koalicija Fatah Alab (Osvajanje Alepa) okuplja nekoliko frakcija bliskih Muslimanskom bratstvu, ili povezanih sa Slobodnom vojskom Sirije (FSA). Prema Fabrisu Balanšu, predavaču na Univerzitetu Lion II, ova koalicija predstavlja oko polovine snaga koje se u ovom regionu bore protiv režima i njegovih saveznika. Preostalih 15% do 20% otpada na desetak malih i nezavisnih grupa bez jasne ideologije, koje graviraju oko ova dva glavna jezgra.
U zapadnom delu grada i okolini, s gotovo 1,2 miliona stanovnika, sirijske oružane snage uživale su pomoć sedam mahom šiitskih milicija. od kojih su tri veoma aktivne. One su do sada pružale veliki doprinos kontraofanzivama koje se sprovode od septembra, kako bi se održala opsada istočnih četvrti. Harakat Hezbolah el Nudžaba (Pokret uzvišenih božanske partije) je iračka milicija, ideološki bliska libanskom Hezbolahu. Prema Stefanu Mantuu, specijalisti za pitanje sirijske odbrane, nju čini između četiri i sedam hiljada muškaraca. Osim toga, ona učestvuje u borbama protiv Islamske države (ISIL) u Mosulu, Irak. Liva Fatemijun (Fatimidsku brigadu), čije ime referiše na šiitski Fatimidski kalifat (909–1171), čine mahom Hazarejci, persofoni šiitski Avganistanci, koje je obučila i naoružala Iranska revolucionarna garda. U ovoj brigadi, čije snage na teritoriji cele Sirije variraju između pet i deset hiljada, nalaze se i pakistanski plaćenici. Na kraju, prema Fabrisu Balanšu, imamo i libanski Hezbolah, u Siriji prisutan od 2012. godine, a koji igra „vodeću ulogu“ u Alepu.
Još četiri milicije podržavaju redovnu vojsku, znatno oslabljenu nakon pet godina borbi i brojnih dezertacija. Među njima su suniti iz palestinskih kampova u Alepu, jedan ogranak libanskog Hezbolaha u Siriji, kao i još dve grupe koje je oformila Iranska revolucionarna garda; sveukupno između 600 i 900 ljudi u ovom regionu. Konačno, u Alepu sporadično intervenišu i Pustinjski sokolovi, stacionirani u Latakiji od 2015. Njih čine pripadnici Liva Asad Alah al Galeb (Brigade božanskog lava osvajača) i Libanci iz Socijal-nacionalističke partije Sirije (SSNP), precizira Stefan Mantu. Za to vreme, kurdske snage (Narodne zaštitne jedinice, YPG), koje od 2011. godine održavaju prećutni sporazum o nenapadanju sa sirijskom vojskom, i dalje kontrolišu većinski kurdsku oblast Šek Maksud.
Teško razlučiti umerene snage
Političko-religijske motivacije provladinih snaga relativno je lako razumeti. Bilo da su delimično ili u potpunosti (…)
