Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ŠIRENJE I OGRANIČENJA ŠVEDSKOG MODELA

Prostitucija, sukob modela

Švedska je 1. januara 1999. godine, u ime borbe protiv nasilja nad ženama, postala prva zemlja u kojoj je kupovina seksualnih usluga postala kažnjiva, dok su se neke druge zemlje, poput Nemačke 2001. godine, odlučile na legalizaciju bordela. Petnaest godina kasnije sagledavamo posledice ova dva suprotstavljena pristupa prostituciji

Zagasita svetlost zalazećeg sunca prostire se Tiresom, jednom od dvadeset šest opština stokholmskog okruga. Dok sedi na terasi svog paviljona, Paj Jakobson još koji tren uživa u nebeskom miru: „Oni su pobedili, ja sam izgubila. Krajem meseca napustiću ovu zemlju i preseliti se negde na jug Evrope, negde gde je zakonodavstvo drugačije“, smireno nam govori ova četrdesetosmogodišnja portparolka Rose alijanse. Ova organizacija, osnovana 2003. godine u Švedskoj, sebi je postavila cilj odbrane svih „seksualnih radnica“, što je izraz koji Jakobson obrazlaže na sledeći način: „Tamo gde postoji plaćena aktivnost, postoji i rad.“ Ona smatra da bi, ukoliko nastavi da se bavi prostitucijom u Švedskoj, sve više bila izložena opasnostima koje dolaze s radom u tajnosti.

Poslanici su se 1998. godine odlučili na kažnjavanje klijenata, u ime principa uspostavljenih tokom 1970-ih godina i koji dan-danas prožimaju švedsko društvo. Na prvom mestu tu je jednakost žena i muškaraca, koja prema zakonodavcu nije u skladu sa praksom plaćanja za seksualne odnose. Novac nameće ograničenja; potrošači koji plaćaju za seksualne usluge – najčešće muškarci – stavljaju u podvlašćeni položaj one koji ih nude – najčešće žene. Uzimajući u obzir ovu nejednakost, parlament je odlučio da uvede zakon koji u dugom roku od klijenata zahteva promenu ponašanja i koji de fakto prostitutke navodi da se bave drugim poslovima.

Ovaj zakon čini sastavni deo jednog veoma represivnog arsenala. Tako, na primer, privatni vlasnik objekta ili hotelijer nemaju pravo da svoju imovinu izdaju prostitutkama ili će biti optuženi za podvođenje. Prema portparolki Rose alijanse, sistem uspostavljen januara 1999. godine nedvosmisleno je inspirisan luteranizmom: „I dalje se smatra da su seksualne radnice prevarantkinje koje suprugama otimaju muževe.“

Njene primedbe, koje odišu kritikom abolicionizma. od neposrednog su interesa za javne vlasti, kojima je švedska advokatkinja Gunila Ekberg pripadala dok je radila na pisanju ovog zakona. Na spomen religije ona kategorički odgovara: „To s ovim slučajem nema nikakve veze. S druge strane, da, mi se vodimo principima zasnovanim na etici. Ako hoćete da živite u društvu u kom muškarci i žene imaju jednake šanse i prava, onda je neophodno iskoreniti nasilje koje prvi vrše nad drugima.“

Ova specijalistkinja za prostituciju i trgovinu ljudima objašnjava da za 35 godina rada nikada nije srela ženu koja svojevoljno i s uživanjem živi od naplate seksualnih odnosa: „Takva aktivnost se ne bira. Iza svake prostitutke stoji istorijat nasilja, droge i siromaštva. Što se industrije seksa tiče, ona proizvodi opresiju. U Švedskoj, zemlji sa socijaldemokratskom tradicijom, mi znamo šta to znači.“ Prema njenom mišljenju, to je razlog zbog kog je ova zemlja odabrala da izmeni zakon i ovom pitanju priđe s političke tačke gledišta: „Ima li smisla da danas imamo levicu koja brani radna prava dok istovremeno zauzima neoliberalne pozicije kada je reč o ozakonjavanju prostitucije?“ Prema jednoj studiji iz 2014. godine, 72% Šveđana/ki (85% žena i 60% muškaraca) podržava zabranu kupovine seksualnih usluga. Da li to znači da se ovaj zakon pokazao učinkovitim? Prostitucija ostaje fenomen koji je teško izmeriti. Prema Nacionalnoj koaliciji za borbu protiv trgovine ljudima u Švedskoj, ulična prostitucija je 2014. godine zahvatala između 200 i 250 žena, većinom inostranih državljanki, u poređenju s njih 650 1995. godine. Pa ipak, na leto 2016. godine švedski javni radio obznanio je porast prostitucije u Malmou, gradu trećem po veličini, iza Stokholma i Geteburga: na ulicama je minule godine izbrojano četrdeset sedam žena, za sedam više nego 2014. godine. Isti izvor smatra da će se taj trend tokom ove godine potvrditi. Ekberg smatra da problem nije u zakonu iz 1999, već u njegovoj primeni: „Budimo iskreni: ne možemo sve promeniti za dvadeset godina. Švedska je danas evropska zemlja s najmanjim postotkom trgovine ljudima. Ipak, činjenica je da se zakon i dalje ne primenjuje jednako u celoj zemlji.“

Terapeutska pomoć klijentima

Zamoljene da pruže doprinos borbi protiv trgovine ljudima, švedske prostitutke na raspolaganju imaju program (...)

Obim celog teksta : 2 010 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Vilijam Irigojen

je novinar.
PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst