Uzvici radosti prolomili su se tog 9. decembra 2016, kada je desetine hiljada Južnokoreanaca okupljenih ispred Narodne skupštine saznalo da je svrgnuta predsednica Republike, Park Geun-hje. Poslanici su prihvatili predlog kritike sa 234 glasa nasuprot 65 – što je, dakle, daleko premašilo broj glasova opozicionih stranaka. Podjednako oduševljenje je obuzelo i učesnike bdenja organizovanog uz sveće u većini velikih gradova, kao što su Kvanđju, Sanšon, Inšon, Pusan ili Šeđju.
Svake subote, tokom skoro dva meseca, milioni ljudi su sa svećama u rukama protestovali širom zemlje, tražeći hitnu ostavku predsednice Park. Ona je optužena da je državne poslove dovela pod uticaj jedne žene polu-gurua, polu-šamana; primivši novac od velikih industrijskih grupa (ćebola, prim.prev); da je potiskivala protivnike… Spisak je podugačak.
„Iskreno žalim što sam svojim nemarom izazvala ovaj haos, dok se naša zemlja već suočava sa toliko poteškoća u oblasti bezbednosti i ekonomije, izjavila je gospođa Park. Mirno ću odgovoriti na pitanja Ustavnog suda i nezavisnog tužioca, u skladu sa procedurama propisanim Ustavom i zakonom.“ Nju je zamenio premijer, ali ona zadržava svoju titulu dok devet sudija Ustavnog suda ne donese odluku o legitimnosti njenog svrgavanja. Oni imaju sto osamdeset dana da donesu presudu, koju treba da usvoji bar šest od njih.
Ovo odlaganje nije oslabilo ni odlučnost ni entuzijazam demonstranata. Među njima je Kim Hje-jung, star 35 godina, koji živi u Pusanu, na jugu zemlje, i koji se pridružio okupljanjima u glavnom gradu: „Radujem se svrgavanju Parkove. Stidim se što sam je nekada podržavao. Saenuri [konzervativna partija na vlasti] mora biti raspuštena.» Gradonačelnik Seula nije išao tako daleko. On se, prisutnom mnoštvu obratio poznatom presudom: „Narod je pobedio. Mi smo pobedili. Kao i tokom ustanka u junu 1987. [kojim je okončana diktatura], otvorili smo novu stranicu istorije koreanske demokratije. Park Geun-hje bi trebalo da odmah podnese ostavku, ne čekajući odluku Ustavnog suda.“ Nekoliko dana ranije, on je već bio izrazio svoj stav: „Nećemo moći da napredujemo dok ne oteramo demone prošlosti porodice Park. (…) Treba završiti sa carskim predsednikovanjem, sprovesti sveobuhvatnu reformu ćebola, politike, i izvesti pred sud vladu predsednice Park, koja predstavlja 1% najbogatijeg stanovništva.» Prema istraživanju parlamentarne komisije, sastavljene od članova Minju (glavne opozicione partije), Narodne partije, Partije pravde i nezavisnih poslanika, predsednica je na više načina prekršila Ustav. Sve je počelo kada je zbog korupcije uhapšena njena prijateljica Čoi Son-sil, za koju se smatralo da poseduje šamanske moći i da joj je služila kao duhovni vodič. Ali u toj aferi povezanoj sa verovanjima predaka i manipulacijama došlo je do obrta kada su istražioci otkrili da je ona imala pristup poverljivim dokumentima i da se čak uplitala u raspodelu ministarskih mesta. Ona se takođe koristila direktnom pomoći predsednice Park kako bi primorala velike firme da uplaćuju novac njenoj ćerki (za kupovinu konja) i njenim fondacijama, Mir i K-Sports.
Raspuštena opoziciona stranka
Samsung je bio uplatio 20 milijardi južnokoreanskih vona (16 miliona evra), ali i Hundai (broj jedan nacionalne automobilske industrije), LG (telefonija i električni aparati), SK Grupa (telefonija i nafta), Lote (hrana i hotelijerstvo), itd., takođe su dali svoj doprinos. Sve u svemu, pedesetak kompanija uplatilo je više od 80 milijardi vona (što bi bilo oko 62 miliona evra). Kojim partnerima? To za sada niko ne zna. Kada je parlamentarna istražna komisija pozvala devet vlasnika najvećih grupa. oni su ostali nemi.
Stručnjak za ćebol, profesor prava Ćo-kok, sa Nacionalnog univerziteta u Seulu, sumira stav brojnih Južnokoreanaca: „Ovi ćeboli koji su se pokazali nemilosrdnim prema svojim zaposlenima i malim preduzećma, ali darežljivi prema Čoi Son-sil i njenoj ćerki, zaslužuju sankcije.“ Gospođa Čoi Son-sil, koju nazivaju i ’korejskim Raspućinom’, stavljena je pod istragu zbog zloupotrebe vlasti, uticaja na trgovinu i korupcije. Tužilac sumnjiči i predsednicu za saučesništvo, ali on ne može da pokrene istragu sve dok Ustavni sud ne donese odluku i dok joj se ne ukine imunitet.
Ovi skandali ne bi poprimili tolike (…)
