Devetog februara 1950, na vrhuncu Hladnog rata, jedan do tada marginalni republikanski senator zagrmeo je: "U rukama držim spisak dve stotine i pet lica za koja Državni sekretar zna da su članovi Komunističke partije, a koja i pored toga i dalje rade u Stejt dipartmentu i utiču na njegovu politiku." Džozef Makarti tim se rečima zloglasnim tonom upisao u istoriju Sjedinjenih Država. Pomenuti spisak nije postojao, ali su talas antikomunističke histerije i čistke koje su usledile bili stvarni — upropastivši živote hiljada Amerikanaca.
Ove godine na tapetu se našla ni manje ni više do patriotska lojalnost samog budućeg predsednika Sjedinjenih Država. Kao da kabinet prepun vojskovođa i milijardera ne pruža sasvim dovoljno razloga za strepnju od njegovog preuzimanja funkcije. Čini se, ipak, da su Demokratska partija i brojni zapadni mediji opsednuti suludom idejom o tome da je Donald Tramp zapravo "marioneta Kremlja". Kao i o tome da je za njegov izbor zaslužno hakovanje informatičkih podataka, orkestrirano iz Rusije. Puno je vode proteklo od makartističke paranoje, pa ipak, Vašington post je odlučio da je oživi, zabrinut zbog "više od dve stotine sajtova koji, svesno ili ne, objavljuju rusku propagandu ili njene odjeke" (24. novembar 2016).
Zapadom duva zloćudni vetar. Svi izbori posmatraju se kroz prizmu Rusije. Bilo da su u pitanju Tramp u Sjedinjenim Državama, Džeremi Korbin u Ujedinjenom Kraljevstvu, ili kandidati međusobno toliko različiti kao Žan-Luk Melonšon, Fransoa Fijon i Marin le Pen u Francuskoj, dovoljno je da se posumnja u vaše anti-ruske mere, ili u zavere koje Moskva pozajmljuje od Centralne obaveštajne agencije (CIA) — institucije čiju je nepogrešivost i besprekornost nemoguće dovesti u pitanje — pa da vas optuže za služenje interesima Kremlja. U takvoj klimi nije teško zamisliti kakva bi se bujica ogorčenosti sručila na Rusiju da je kojim slučajem ona, a ne Sjedinjene Države, bila ta koja je prisluškivala telefon (…)
