PRVI PRINCIP: Nikada ne pominjati zaveru
„U Francuskoj revoluciji je sve, čak i njeni najužasniji zločini, bilo predviđeno, promišljeno, proračunato, razrešeno, odlučeno; sve je bilo (...) vođeno od strane ljudi koji su sami pratili nit zavera davno izleglih u tajnim društvima i koji su bili u stanju da izaberu i ubrzaju trenutke zapisane u zaveri.“ Krajem XVIII veka, kada je otac Avgustin od Baruela napisao ove redove, oni koji su u svemu videli zaplet uznapredovali su otkrivenih lica. Govorili su o zaveri, o tajnom društvu, o kovanju planova. Danas se takav rečnik promenio. „Mislim da se ta reč [zavera] nijednom ne javlja u mojoj knjizi. Naprotiv, ja govorim o „projektu dominacije“, o „mreži dominacije““, objasnio je Alen Soral 23. marta 2011. na RFI-u. Poput svojih saradnika Djudona i Terija Mejsana – druga dva predvodnika francuskih teorija zavere – on teži ka tome iznad svega sumnja u „zvanične verzije“ i da predlaže „alternativne informacije“. Sajt Dosta laži ima moto „Istina će nas osloboditi“; Vikistrajk, pak, „Ništa i niko nije jači od istine“, dok se prilično katolički Media-Pres-Info predstavlja kao „orginalni medij koji teži popularizovanju informacija na oslobađajući, objektivni, slobodni i nekompromitivan način“. Ko ga može kriviti?
DRUGI PRINCIP: Tvrditi da si avangarda
„Budimo iskreni: ja ne verujem u zvaničnu verziju, zapetljanu do zla boga, koju nam mediji prikazuju“, pohvalio se pripadnik Media-Pres-Infa. Ovakva stalna sumnja izaziva prijatan utisak pripadanja prosvećenoj avangardi i bivanju među onima na koje nešto nije izvršilo uticaj. „Priznati da je nešto pogrešno u zvaničnoj tezi, razumeti da je očigledno fabrikovano, predstavlja rad na sebi za koji mnogo ljudi nije sposobno, za koji većina nije sposobna da uradi“, objašnjava, vrlo zadovoljan sobom, glumac Matija Kasovic u video postavljenom na internet povodom desetogodišnjice 11. septembra. Ovaj osećaj superiornosti deli i administrator „francuskog sajta sa bazom u Sjedinjenim državama“, Dosta laži (Stop lies): „Otkada imam pristup engleskom jeziku nisam prestao da otkrivam informacije na mreži koji su mi bile nedostupne na francuskom. Ove informacije su većinom „neverovatne“, teško pristupačne našim mozgovima, uslovljavanim od rođenja zvaničnim medijima i tradicionalnim obrazovanjem.“ Zadovoljstvo bivanja insajderom, ubeđenje da se poseduju informacije namenjene malom broju ljudi i izdvajanje iz mase doprinosi privlačnosti teorija zavere.
TREĆI PRINCIP: Oslanjati se na nauku i razum
Zavodljiva moć ovih teorija leži i u njihovoj naučnoj i racionalnoj pojavi. Konspirativni tekstovi prepuni su fusnota, hiperlinkova i grafikona koji im daju pseudo-univerzitetski karakter. Članak o „magičnom urušavanju WTC7 kule“ na sajtu ReOpen911 predstavlja model ovog žanra. Trodimenzionalni planovi, fotografije iz vazduha, oskudni i tehnički videi (od kojih jedan traje duže od dva sata), studije „bivšeg istraživača CNRS-a za geologiju-geofiziku i stručnjaka za akustične talase“ kao i „sintetički dokument napravljen od strane arhitekata i inženjera“ pokazuju da je pad zgrade posledica planirane operacije rušenja. Iza ove studiozne maske nalazi se u stvari zatvoreni informacioni krug, gde zaverenički sajtovi upućuju na druge zavereničke sajtove, potom na knjige objavljene u zavereničkih izdavačkim kućama (poput Demi-Lune u Francuskoj) i na radove „istraživača“ inače marginalizovanih i kontroverznih u univerzitetskom miljeu. Takvo vid ponašanja je patent sajta Reso Volter gde Mejsan citira dug niz članaka.
ČETVRTI PRINCIP: Istražiti: ko ima koristi od zločina?
„Ko je zapravo počinio ovaj napad?“, istražuje Djudonov sajt Kenel Plu, po pitanju atentata na Šarli Ebdo. „Ko ga je naručio? Ko ima korist od takvog zločina?“ Učinivši mogućim da se odredi ko je inicijator svakog događaja, ovo poslednje pitanje je izvor svih teorija zavere.
Popularnost Fransoa Olanda je naglo porasla nakon napada na Pariz 7, 8. i 9. januara 2015? Više od toga nije potrebno da bi Media-Pres-Info priprisao odgovornost za ovaj događaj francuskom predsedniku: „Da li su ovaj napad organizovale tajne službe“, pita dopisnik. „Postoje, naravno, mnogi problematični elementi. (...) Oland je izvukao korist [sic!] na osnovu neshvatljive blagovremenosti posledica ovog atentata zahvaljujući kojima je, bez bilo kakvog poboljšanja ekonomske ili društvene situacije u Francuskoj, zabeležio kvantni skot u anketama... Postaviti pitanje „Ko ima koristi od zločina?“ znači odgovoriti na njega.“ Prema Mejsanu, od napada je više profitirao Vašington koji se oslanja na rast antimuslimanskog rasizma kako bi sproveo u delo svoj plan ovladavanja Bliskim istokom. „Naručivaoci napada na Šarli Ebdo nisu pokušavali da zadovolje džihadiste ili (…)
