Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SIRIJA, IRAK

Jezidi, večna žrtvena jagnjad

Kako je bitka za preuzimanje Mosula po svoj prilici zapala u ćorsokak, Jezidi koji su 2014. godine pobegli iz severozapadnog Iraka kolebaju se oko povratka u domovinu. Budući da ih Islamska država proganja, smatrajući pripadnike ove kurdske manjine jereticima koje treba porobiti ili ubiti, oni prekorevaju pešmerge što su ih ostavili na milost i nemilost

Sindžar, na severozapadu Iraka, i dalje je delom napušten grad. S dolaskom Islamske države (ISIL) avgusta 2014. godine, 80.000 ljudi pobeglo je, a nakon što su kurdske snage 13. novembra 2015. povratile grad samo pedeset porodica odlučilo je da se vrati. Grupica boraca sporo korača ipod podnevnog sunca. Kad vetar zaklopara ostacima metalnih zastora na izlozima, dronjavim od bombardovanja, nastaje buka, kao da grad pohode namučene duše. Naoružani muškarci ulaze i izlaze iz škole, pretvorene u generalštab, ili sede na podu čekajući naređenja. „I u prošlosti smo bili žrtve masakra, ali ovaj novi pokolj odigrao se u doba napredne tehnologije! Žalimo za hiljadama žrtava; za hiljadama naših sestara koje su i dalje u rukama ISIL-a“, govori nam Kazim Šašo, komandant sindžarskih pešmergi, blizak Demokratskoj partiji Kurdistana (PDK) jezidskog porekla.

Kuvar Abu Madžed bavio se organizovanjem venčanja. Jedva zadržava suze dok nam pokazuje fotografije svoje porodice. Tog fatalnog trećeg avgusta 2014. godine džihadisti iz ISIL-a oteli su mu suprugu, tri ćerke i jednog od sinova. Samo je dvadesettrogodišnja ćerka, koju drže zatočenu u Raki, „prestonici“ ISIL-a u Siriji, uspela da pre nekoliko meseci prenese vesti ocu. Abu Madžed sam se s jednim od svojih sinova. Sličnih priča ima svaka porodica.

Ukoliko bi neko seo da napiše istoriju Bliskog istoka iz ugla Jezida, rezultat bi bila knjiga posve drugačija od onih koje su nam na raspolaganju. Ovaj kurdofoni (kurmanđi) narod poseduje jedinstvenu kulturu, podignutu oko monoteističke religije koja se prenosi s kolena na koleno i koja korene vuče iz zoroastrizma kom su dodati hrišćanski i islamski uticaji. Jezidi uglavnom naseljavaju kurdske regije Iraka, a njihova glavna bogomolja nalazi se u Lališu, severno od Mosula. Ima ih i u Transkavkaziji i zapadnoj dijaspori. U Iraku predstavljaju deo bogatog i drevnog religijskog pejzaža, koji obuhvata šabake, sledbenike mandeizma, haldejske, asirske i sirijske hrišćanske crkve. Zajednica im je podeljena u klase, a predvode je šeici (poglavice), odnosno verski poglavari. Stupanje u brak sa pripadnicima neke druge veroispovesti striktno je zabranjeno.

Leta 2014. godine, ISIL je poveo munjevitu ofanzivu. Nekoliko stotina džihadista je u junu na prepad zauzelo Mosul, drugi po veličini grad u Iraku. Iračke vojne snage, za koje se procenjuje da broje 30.000 muškaraca, na brzinu su napustile grad, u kontekstu borbe za prevlast između obespravljenih sunitskih plemena i gradskih velikodostojnika nezadovoljnih gubitkom uticaja nakon američke invazije. Osim toga, to je bila posledica i sektaške politike tadašnjeg šiitskog premijera, Nurija el Malikija. Na opšte iznenađenje, nakon što su se uputile prema Bagdadu, trupe ISIL-a vratile su se kako bi napale oblasti pod kurdskom kontrolom. Napad je počeo ranih jutarnjih časova 3. avgusta 2014. godine, u regionu Sindžar, koji naseljavaju Jezidi. Komanda pešmergi u panici je svojim borcima naredila povlačenje, ostavivši stanovništvo na milost i nemilost džihadista. Otpor, naoružan ručnim oružjem, pao je za samo nekoliko sati. Stanovništvo je pokušalo da se domogne planina, ali mnogi, posebno oni bez vozila, nisu mogli da pobegnu.

Muškarce su razdvajali od žena i uglavnom ubijali na licu mesta. Civili su pobegli u Sardašt, na visoravan povrh planine Sindžar. Džihadisti su ih gonili, nastavljajući s masakrom i uzimanjem talaca, sve dok se jezidski borci nisu domogli mitraljeza koji je ostao iza pešmergi i odbili napad. Muškarci koji su odbili da pređu u islam ubijani su. Žene i devojčice, uključujući tu i one mlađe od devet godina, okupljane su u centrima i poslate nedaleko odatle u Tel Afar, kao seksualne robinje džihadista celog „kalifata“. Nema preciznih podataka o broju ubijenih i zatočenih, ali jezidske organizacije navode 2.240 mrtvih, 1.020 nestalih – za koje se strahuje da su pogubljeni – i više od 5.800 zarobljenih, mahom žena i dece. Više od 280 ljudi, uglavnom (...)

Obim celog teksta : 1 996 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Viken Šeterjan

je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Ženevskom Univerzitetu i Univerzitetu Vebster u Ženevi. Autor je dela Open Wounds: Armenians, Turks, and a Century of Genocide, Hurst & Company, London, 2015.
PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst