Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IZRAELSKA DESNICA OHRABRENA NOVOM AMERIČKOM ADMINISTRACIJOM

Zapadna Obala – od kolonizacije do aneksije

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je najavio početak izgradnje više od tri hiljade novih naselja u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali – više nego što je izgrađeno tokom cele 2016. I pored ovog dvostrukog obećanja, premijera je pretekao njegov još desniji rival Naftali Benet, koji zagovara aneksiju okupiranih palestinskih teritorija.

„Jedino što je predvidljivo u vezi sa Donaldom Trampom jeste to da će biti neprevidljiv.“ Globalno značajna, ova refleksija Noama Čomskog je manje tačna u slučaju Bliskog Istoka. Tri poteza republikanskih kandidata obeležavaju predsedničku politiku u vezi sa izraelsko-palestinskim konfliktom: prebacivanje američke ambasade iz Tel-Aviva u Jerusalim ; odbijanje da se kolonizacija okupiranih teritorija od 1967. razmatra kao prepreka mirovnom procesu; odluka da se izraelska vlada ne prisiljava na pregovaranje. Od jednakog značaja su i: imenovanje Džareda Kušnera kao „visokog savetnika Bele Kuće“, predsednikovog zeta koji finansijski podržava jevrejske naseljenike; i imenovanje Dejvida Fridmana kao ambasadora u Izraelu, koji predsedava Prijateljima Betela - starim jevrejskim naseljem na Zapadnoj Obali. Ovaj diplomata je ubrzo pokazao kako mu se „žuri“ da počne raditi „u američkoj ambasadi večnog glavnog grada Izraela“.

Legalne „predstraže“?

Slučajnost? Uspostavljanje nove administracije se događa istovremeno dok ekstremna izraelska desnica zastupa istorijski prevrat u palestinskoj politici Tel Aviva: aneksiju Zapadne Obale. Naftali Benet, vođa ultranacionalističke religijske partije Jevrejski dom, ministar obrazovanja i ministar za dijasporu, već dugo zagovara aneksiju zone C. Ova zona, koja je prema sporazumima potpisanim u Oslu pod nominalnom kontrolom Izraela, predstavlja više od 60% Zapadne Obale, uključujući i Jordansku dolinu, naselja i zabilazne puteve. Benet je 5. decembra 2016. prešao u akciju: izglasao je u Knesetu prvo čitanje nacrta teksta kojim bi se legalizovalo četiri hiljade naselja u isturenim uporištima („predstražama“), kolonijama koje čak i izraelski zakon prepoznaje kao nelegalne jer su izgrađene na eksproprisanoj privatnoj palestinskoj zemlji. Ovo je flagrantan primer kršenja 4. Ženevske konvencije i rezolucija Ujedinjenih nacija. Da bi nacrt stupio na snagu potrebna su još tri nova čitanja i potom priznanje Vrhovnog suda.

„Ovo je najopasniji zakon koji je Izrael usvojio od 1967“, kaže Valid Asaf, palestinski ministar zadužen za kolonije. Državni tužilac Izraela Avičaj Mandelblit se protivi nacrtu koji je u suprotnosti sa praksom Vrhovnog suda, a lider laburističke opozicije Isak Hercog ga izjednačava sa „nacionalnim samoubistvom“. Isto tako, dve stotine bivših zvaničnika koji se predstavljaju kao „komandanti za bezbednost Izraela“ osuđuju nacrt aneksije kao kraj „jevrejskog i demokratskog“ karaktera države. Ove reakcije nisu sprečile Beneta da obeća do kraja januara novi zakon posvećen aneksiji naselja Maale Adoumim, jednom od tri glavna bloka izraelskih naselja u istočnom Jerusalimu. Za palestinske vlasti ovaj preokret je jednak smrtnoj kazni: aneksija Zapadne Obale bi malo šta ostavila za upravljanje, a kamoli za pregovaranje.

Pre pedeset godina, nakon Šestodnevnog rata, izgledalo je kao da vlada Levi Eškola ne želi menjati status okupiranih teritorija, sa izuzetkom istočnog Jerusalima aneksiranog 1967. i proklamovanog 1980, zajedno sa zapadnim Jerusalimom, „celovitim i nedeljivim“ glavnim gradom - što „međunarodna zajednica“ ne priznaje. Prema tadašnjem ministru spoljnih poslova Aba Ebanu, radilo se o „karti“ za igranje u budućim pregovorima. Sve naredne vlade, uključujući i one desničarske poput vlade Arijela Šarona i vlade Benjamina Netanjahua, su se formalno slagale sa ovom verzijom. Ali to ih nije sprečilo da sve masovnije kolonizuju Zapadnu Obalu: od 5000 naseljenika u 1977, godini dolaska desnice na vlast, broj se popeo na 400 000 u 2017, ne računajući 200 000 Izraelaca koji žive u istočnom Jerusalimu.

Ova neodređenost ima veliku političku i diplomatsku prednost: omogućila je Tel Avivu da ne odlučuje o sudbini Palestinaca. Zapravo, aneksiranje Zapadne Obale im je garantovalo jednaka prava kao Izrelcima, uključujući pravo glasanja, čime je otpočela duga borba za istinsku ravnopravnost u budućoj zajedničkoj državi. U slučaju odbijanja, jedinstvena država bi se jasno (...)

Obim celog teksta : 1 881 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Dominik Vidal

je novinar i istoričar, zajedno sa Bernar Badiom je direktor edicije L’État du monde (La Découverte).
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst