Zovu ih „bolestima industrijskih zemalja“ ili „bolestima civilizacije“; očekuje se, međutim, da će neprenosive bolesti – pre svega dijabetes i kardiovaskularne bolesti – u Africi će već 2030. godine uzrokovati više smrti od prenosivih bolesti, poput side. Ako je u zapadnoj imaginaciji crni kontinent oduvek bio mesto rizika po zdravlje, usled malarije, žute groznice, a potom i side i ebole, on sada prolazi kroz izvesnu „dvostruku kaznu“: teški gubici od zaraznih bolesti i porast neprenosivih, koji bitno opterećuje zdravstveni sistem i porodice, kao primarne negovatelje. Slučaj dijabetesa pokazni je primer rizika koji dolazi uz širenje ovih patologija Afrikom. Iako prečesto ignorisane, one se razvijaju velikom brzinom. Uspostavljanje kontrole nad njima zahteva zdravstveno obrazovanje pojedinaca i političku posvećenost država.
„U našoj zemlji je oduvek bilo dijabetesa“, ističe senegalski dijabetolog Said Noru Dijop. „U poslednjih deset godina, međutim, u Senegalu je došlo do prave eksplozije.“ Neprenosive bolesti su 2012. godine usmrtile više od 38 miliona ljudi širom sveta. Četiri petine ovih smrti – odnosno 29 miliona – desile su se u zemljama s niskim i srednjim prihodima : u Senegalu, Kamerunu, Kongo-Brazavilu, Gabonu… Njihova pojava vezuje se za promene životnog stila, koje rapidna urbanizacija ubrzava. U osvit nezavisnosti, samo 15% stanovništva ovog kontinenta živela je u gradovima; danas se ova brojka približava 38%. Ta dinamika dovela je do promena navika u ishrani (redovnije konzumiranje mesa, ulja, soli i gaziranih bezalkoholnih pića), jer pojedinci postaju sve sedentarniji. Situacija se dodatno komplikuje povećanim unosom alkohola, pušenjem i izlaganjem hemikalijama. Manjak, pa i odsustvo, programa prevencije čest je predmet rasprava, kao i genetička predisponiranost nekih populacija. Pa ipak, ti argumenti, koji pojedince pozivaju na ličnu odgovornost (urođenu ili stečenu), ne smeju nas naterati da zaboravimo odlučujuću ulogu agro-industrije, koja preplavljuje afrička tržišta jeftinim proizvodima slabog kvaliteta. Zamena za sumbalu (začin koji se proizvodi od semena nerea) „Magi“ kockicama, za čiju je prodaju zaslužan veliki marketing, simbolizuje ovih derivata. Jedino su vlade u poziciji da regulišu distribuciju proizvoda i rašire neophodne informacije stanovništvu, kako bi osigurale njegovo blagostanje.
Neuhranjenost i gojaznost koegzistiraju
Zdravstveni troškovi dijabetesa 2014. godine procenjeni su na 612 milijardi dolara. Nešto opštije, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zabrinuta je zbog porasta „kumulativnih ekonomskih gubitaka“ usled neprenosivih bolesti: teret bolesti na zdravstvenom sistemu, pogoršanje tržišta rada usled slabljenja bolesne ili odsutne radne snage, slabljenje društvenog tkiva itd. Prema njenom mišljenju, ovi gubici će za period 2011–2025 iznositi ukupno sedam biliona dolara, iako se trošak za smanjenje globalnog opterećenja neprenosivim bolestima procenjuje na samo 11,2 milijarde dolara godišnje. Među njima, kardiovaskularna oboljenja uzrokuju najveći broj smrti (17,3 miliona godišnje), iza kojih slede rak (7,6 miliona), respiratorna oboljenja (4,2 miliona) i dijabetes (1,3 miliona), prema podacima SZO. Procenjuje se da u najsiromašnijim afričkim zemljama 75,1% ljudi živi s nedijagnostifikovanom šećernom bolešću. U zemljama s niskim i srednjim prihodima (poput Gabona, Južne Afrike, ili (…)
