„Iskustvo je velika škola života, ali budala će je izučiti negde drugde.“ Izumitelj gromobrana, Bendžamin Frenklin, preminuo 1790, nije mogao da predvidi postojanje Evropske unije… One čija iskustva nemaju nikakvog uticaja na proces učenja.
Kada ih se neposredno pita, narodi Zapada odbijaju slobodnu trgovinu; Evropski parlament upravo je izglasao novi sporazum – ovog puta s Kanadom. Njegove osnove stupiće na snagu bez potrebe za ratifikacijom u nacionalnim parlamentima. Iz drugog iskustva naučili bi i imbecili, čak i oni najuporniji. Grčka, kojoj od maja 2010. krv cede gorki „lekovi“ Evrogrupe, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, bliži se novoj insolvenciji. Prljavi špricevi ređaju se na ovom telu punom modrica u iščekivanju nemačkog prava na izbacivanje Atine iz poljske bolnice evrozone. Poslednji primer? Budžeti za socijalu trpe napade u nekolicini EU zemalja, koje se već nadmeću u smišljanju toga na koji način nezaposlenima davati što manje i ukinuti brigu za strance. Istovremeno, ipak, kao da su svi saglasni oko povećanja vojnih kredita kako bi se odgovorilo na… „rusku pretnju“, iako je vojni budžet te zemlje desetostruko manji u poređenju sa Sjedinjenim Državama. Da li je predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, konačno završio s utvrđivanjem neodržive prirode ovakvih prioriteta? Inspirisan mudrošću svog prijatelja Fransoa Olanda, on je najavio da neće podneti kandidaturu za drugi mandat. Pri stupanju na funkciju upozorio je da će njegova komisija biti „poslednja šansa“. Sada, pak, posvećuje „nekoliko sati nedeljno planiranju izlaska jedne države-članice“. Pretpostavljamo da je samo uzdahnuo: „Ovo nije posao koji ima budućnost.“
Junker je 2014. godine, kao kandidat evropske desnice poznat po odbrani poreskog raja u Luksemburgu, postao predsednik Komisije uz podršku većine poslanika evropskih socijalista. „Ne znam po čemu se razlikujemo“, priznao je tada njegov socijaldemokratski rival, Martin Šulc. „Šulc je u velikoj meri (…)
