Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

UTOPIJA U PREDSEDNIČKOJ PERIONICI

Garantovani dohodak Benoa Amona

Uključivši u svoj osnivački program univerzalni dohodak, socijalista Benoa Amon je izazvao pometnju u francuskoj predsedničkoj kampanji. Ideja koju je prihvatio nedavno i čiju provedbu predstavlja u obliku oklevanja, raskida sa vizijom rada koja dominira među drugim kandidatima. I rasplamsava debatu unutar levice

Krajem januara se na društvenim mrežama pojavila duhovita slika Dori, junakinje U potrazi za Dori, animiranog filma studia Pixar (2016). „Ribica“, koja pati od poremećaja kratkog pamćenja, obećava: „Više nikad neću dozvoliti da me prevari PS [Socijalistička partija]“. I onda se začudi: „Ha?! Univerzalni dohodak!“

Uvođenje univerzalnog dohotka je izgleda mera-perjanica socijalističkog poslanika Benoa Amona, od 29. januara pobednika na „preliminarnim izborima“ za predsedničke izbore. Razmahivanje ovom utopijom mu je omogućilo da se razlikuje od bivšeg premijera Manuela Valsa i njegovog diskursa Tate Bičevatelja. Evropski kandidat Zelenih, Janik Žado, koji je povukao kandidaturu, je takođe imao ovaj cilj koji je od 2013. deo programa njegove partije. Prihvatajući ideju koja je dugo bila tabu na levici, Amon joj je dao neočekivani odjek. I izazvao je reakcije koje svašta otkrivaju.

Vals je osudio projekat „društva potpore i besposličenja“, jer je za „društvo rada, za dostojanstvo koje pruža rad“. (France Info, 10. januar). Bivši ministar ekonomije Emanuel Makron, čiji je pokret En marche! prožet preduzetničkom kulturom i menadžerskom ideologijom, a njegova pratnja ga opisuje kao „start-ap u hiper porastu“. izjavio je 4. februara na mitingu u Lionu: „Ne želim više čuti kako je sve drugo interesantnije od rada!“ Dnevni list Libération je 13. januara na naslovnoj stranici objavo fotografiju žene koja leži u visećoj mreži sa naslovom: „Univerzalni dohodak: besposličenje za sve?“ Toliko je ilustracija za „neopravdanu istorijsku identifikaciju koju je kapitalizam uspostavio između rada i nadničnog rada“, prema rečima ekonomiste Karla Verčelonea. Ali je i činjenica da društvo „našeg vremena zna samo za dva društvena oblika: rad i slobodno vreme“, kako primećuje Amonov savetnik Žilijen Durnjon. Socijalistički kandidat je olabavio stege tvrdeći na svom sajtu kako „svakome želi dati mogućnost da se emancipuje i da se slobodno angažuje u aktivnostima koje odgovaraju njegovim težnjama“.

Stvarno, zašto se korisnici dohotka odmah povezuju sa kaučem, kada bi osnovni dohodak mogao da podstakne prekvalifikaciju ili da pokrene društveno korisnu aktivnost? Maksim de Rostolan, inicijator pokreta Farme budućnosti, na primer procenjuje da bi uvođenje dohotka „udesetorostručilo postrojenja“ organske poljoprivrede. Ovakav sistem bi takođe omogućio da se uzmu u obzir brojne neplaćene aktivnosti koje „čine društvo“ i koje, uzgred, omogućavaju ekonomsku aktivnost: studiranje, odgajanje dece, volontiranje na festivalima ili u sportskim klubovima, razvijanje besplatnih softvera, vreme za invenciju, stvaranje... Neki se sećaju da je Dž. K. Rouling, u vreme dok je pisala prvi tom Harija Potera (književni predmet uživanja i buduću zlatnu koku nosilju), živela od britanske socijalne pomoći!

„Kapitalizam džeparca“

Za njegove pristalice garantovani dohodak bi bio primarni prihod, koji dolazi iz proizvodnje, a ne sekundarni, koji bi dolazio iz preraspodele. Durnjon smatra neophodnim „promovisati novu naraciju o ekonomiji“ koja bi zamenila postojeću, nametnutu od strane Pokreta preduzeća Fracuske (Medef), prema kojoj „društvo živi na račun preduzeća, i obrnuto“. Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis ističe: „Raširen je mit, koji podržavaju bogati, da se bogatstvo proizvodi individualno. A u stvari, bogatstvo se proizvodi kolektivno i privatizuju ga oni koji imaju moć: vlasnička klasa“. (World Economic Forum, 3. novembar 2016).

Ovaj argument potvrđuje i činjenica da bi univerzalni dohodak, kao što mu i samo ime kaže, bio namenjen svima; što je princip koji napadaju mnogi komentatori koji smatraju da je apsurdno dati „isti iznos milijarderki Lilijan Betenkur kao i kasirki u Ošanu“. (Challenges, 13. januar 2017) Naravno, naslednica kozmetičke firme Loreal bi povratila svoj deo kroz porez i čak finansirala dobar deo svojih sugrađana. Inače, ona već ima pravo na socijalnu pomoć i niko se ne buni zbog toga.

Pristalice garantovog dohotka upozoravaju na kolektivni karakter proizvodnje bogatstva suočavajući se sa onima koji se, čak i na levici, plaše stvaranja „klase dokonih građana koje održavaju njihovi sugrađani“. Ne samo da smatraju malo verovatnim da će bilo ko stvarno postati parazit, već tvrde da, čak i ako (...)

Obim celog teksta : 2 078 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Mona Šolet

PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst