Početak 1992. U Hrvatskoj, borbe između JNA (Jugoslovenske narodne armije), srpske vojske, i nacionalne hrvatske garde traju skoro godinu dana. Tri najuticajnija rok benda u državi, Ekatarina Velika, Električni orgazam i Partibrejkersi, svi iz Beograda, osnivaju antiratni kolektiv Rimtutituki. Prkoseći nacionalističkom režimu Slobodana Miloševića, nezavisni radio B92 emitovaće njihov pacifistički singl.
April četvrti, 1992. Partibrejkersi i Električni orgazam drže svoj poslednji koncert u Sarajevu. Rat je pred vratima: dva dana kasnije počeće opsada grada. Jugoslavija, pogođena ekonomskom krizom, destabilizovana sveprisutnom korupcijom i nestankom maršala Tita 1980, neće izdržati pad Berlinskog zida i političku nacionalističku manipulaciju. Što se tiče kreativnog bratstva jugoslovenskog roka, on je odsvirao svoju poslednju pesmu. Umetnici su u Jugoslaviji oduvek uživali izvesnu slobodu izraza, sve dok su poštovali režimske „crvene linije“: konkretno, nacionalizmi nisu smeli da se ohrabruju ni pod kojim razlozima. Ako se na njega i gledalo s podozrenjem, dolazak roka stoga nije bio ni zabranjen ni osuđen.
„Jugoslavija nije bila deo istočnog bloka kontrolisanog iz Moskve. Popularna kultura se stoga brzo vesternizovala i amerikanizovala“, objašnjava Ivan Tomić, istoričar i specijalista za jugoslovenski rok. Od početka šezdesetih, mladi Jugosloveni energično igraju tvist. Strane ploče lako prodiru na lokalno tržište, gde ih izdaju glavne državne kuće, Jugoton (Zagreb) i RTB (Radio-televizija Beograd).
Deset godina kasnije, rok je zaveo mase. Sarajlije iz Bijelog dugmeta, prvog benda Gorana Bregovića – koji će se međunarodno proslaviti zahvaljujući muzici iz filmova Emira Kusturice, čiji je autor – zabeležili su najveće prodaje te decenije svojim rokom sa folklornim elementima. Tako su zaradili i nadimak „jugoslovenski Bitlsi“.
U isto vreme, buntovni pank harao je Njujorkom i Londonom, predvođen omladinom koja je skandirala No future („Nema budućnosti“). Uz punu zaposlenost i visok rast, Jugoslavija je delovala imuno na protest. Pank će ipak osvojiti dve najzapadnije republike u socijalističkoj federaciji, pre nego što će se proširiti dalje na istok. Tihu Sloveniju će 1978. prodrmati Panktri, vrišteći „Ljubljana je bolesna!“, dok će hrvatski Paraf deformisati Narodnu pjesmu, popularnu pesmu dragu režimskim ušima. Ove dve pionirske grupe obeležiće dolazak umetničke scene koja će se naći na vrhu svetskog stvaranja: novi val. Jugoslavija je takođe svedočila i pojavi „modernih mladih ljudi“, umetničkih dendija koji su svoju inspiraciju crpeli iz avantgardističkih pokreta iz međuratnog perioda: nemačkog ekspresionizma, ruskog konstruktivizma i futurizma. „Na mene je veći uticaj izvršio Majakovski [Vladimir], ruski stil dvadesetih, nego Bouvi [Dejvid] i glam rok“, rekao je Darko Rundek, pevač legendarnog zagrebačkog benda „Haustor“, osvrćući se na vreme popularnosti Ziggy, nezaboravnog Bouvijevog ostvarenja. Diplomirani pozorišni reditelj, rok zvezda, ljubitelj književnosti i poezije, on je oličenje protejske pobune mladih noćnih sova koje ste sretali po barovima.
„Paket Aranžman, zajednički album beogradskih grupa VIS Idola, Šarla Akrobate i Električnog Orgazma je manifest novog vala“, piše Velibor (…)
