Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

UTICAJ OKRUŽENJA

Čega je Fransoa Fijon ime?

Francuska desnica na predsedničkim izborima predstavlja kandidata koji otelovljuje njene najtradicionalnije vrednosti. Da bi pobedio, Fransoa Fijon bi trebalo, ne samo da opovrgne sumnje o fiktivnim zaposlenjem, koje se odnose na njegovu suprugu, već takođe, i pre svega, da proširi svoju socijalnu bazu. Radiografija njegovog tima — njegovih pristalica, saveznika, savetnika — otkriva u kojoj meri je njegova baza uska

Uz glavne kandidate na francuskim predsedničkom izborima aktiviraju se i saradnici. Ovi timovi su izloženi objektivima kamera, a prikazi njihove organizacione strukture objavljeni u štampi ne predstavljaju samo akumulaciju moći, ambicija i stručnosti: oni su izraz kompromisa koji je postignut među frakcijama vladajuće grupacije i njihov otisak je vidljiv na različitim programima. Posle Nikole Sarkozija kao „predsednika bogatih“, evo Fransoa Fijona, njegovog bivšeg premijera, apostola kompanija, autoriteta i vere.

U aritmetici vlasti nema svako bogatstvo jednaku vrednost. Novac ima veću moć od svega drugog (kulture, znanja i ugleda) i služi kao merilo njihovih relativnih veličina. To je slučaj i kada je reč o saradnicima Fransoa Fijona: finansijeri određuju pravac, savetnici organizuju kampanju, a komunikanti lustriraju sliku kandidata.

Ekonomski pol predvodi Anri Kastries, bivši generalni izvršni direktor prvog osiguravajućeg društva Axa, kojem se pridružio nakon što je učestvovao u prvim privatizacijama (1986-1988) kao šef kancelarije uprave trezora. U tom preduzeću, koje već godinama uporno učvršćuje svoj liberalni kredo, naročito preko instituta Montenj, svojevrsnog stecišta novih ideja, koje je osnovao njegov prethodni rukovodilac Klod Bebear, Kastries je procvetao. On se zalaže za „jake lidere koji razvijaju pravu viziju sveta i pravu strategiju za budućnost i koji će biti nepokolebljivi i čvrsti u njenom doslednom sprovođenju“. Naravno, moramo slušati prigovore, imajući na umu da oni predstavljaju posebne interese. Ali treba znati održati svoj pravac. U tome je vrednost i veština sprovođenja reformi (Le Figaro, 2. novembar 2016).

Sa Žanom de Boašuom, svojim savetnikom u palati Matinjon, i Igorom Mitrofanovim, svojom desnom rukom, Fijon je već imao prijatelje rusofile. De Kastries mu je bio od koristi sa svojim atlantističkim vezama. On ga je 2013. pozivao na sastanke Bilderberg grupe, kruga osoba sa zajedničkim interesom, koji od svog stvaranja 1954. okuplja poslodavce, političare, ljude nekada uticajne u vojsci i nekoliko novinara. Ta podrška je takođe nadahnula ovog kandidata tokom primarija. Od uspeha svog kandidata De Kastries pomno prati tok kampanje i privlači pažnju urednika medija obelodanjivanjem svojih ministarskih ambicija (Le Monde, 14. decembar 2016).

Nijedan vođa nije bez svog stratega. U velikim preduzećima ta funkcija često je prepuštena savetnicima. Oni igraju ključnu ulogu na strani kandidata francuske desnice. Obučen kod Jezuita, a zatim na Harvardskoj poslovnoj školi, Fransoa Buvard nadgleda sprovođenje programa, a to je zadatak koji je sličan onima koje je obavljao sprovodeći uputstva multinacionalnih ili administrativnih centrala kada je radio za Mek Kinsijev kabinet (1989-2013). Kada je 2007. godine Fijonova vlada pokrenula opštu reviziju javnih politika (RGPP), koja na administraciju primenjuje pravila privatnih preduzeća, pokretač odbora za praćenje tih promena bio je Žan-Pol Fožer, tada direktor premijerovog kabineta. A on je i onda hteo da „od malo napravi više“ i Mek Kinsi je već tada RGPP predstavljao kao školski slučaj.

Posle stratega direktor: Pjer Danon, direktor, pridružio mu se među prvima. Na čelu Numerikabla između 2008. i 2012, on je upoznao Fijona kada je njegova vlada pustila u prodaju četvrtu licencu za operatera mobilne telefonije. Ali za ovog stručnjaka za „smanjenje troškova“ koji gomila novčiće mnogih saveta administracije, političko otkrovenje počinje od 2012: „Smatrao sam da su napadi na porodicu Pežo, koja je uvek branila zaposlenje u Francuskoj, odvratni. Bio sam šokiran distanciranjem od Nemačke da bi se flertovalo sa Španijom i Italijom.“ (L’Opinion, 21. septembar 2016). Od tada Danon organizuje susrete F. Fijona i poslovnih lidera, animira radne grupe da bi se izradio ekonomski program i obilazi Francusku da bi organizovao javne skupove. Jedne jesenje večeri 2016, na berzi rada u Masiju (Eson), on dovodi do usijanja auditorijum : „I ako je potrebno on [Fijon] će znati da pošalje vojsku da deblokira rafinerije“ (L’Humanité, 18. novembar 2016). Sada je među zvaničnim portparolima Fijona; u okviru organizacione strukture on je vezan za „pol civilnog društva“, kojeg predvodi jedan bivši direktor Udruženja francuskih poslodavaca (MEDEF), koji je odgovoran za članove.

Krupna finansijerka, njegova supruga Lorans Danon-Arno predsedavala je između 2005. i 2013. MEDEF-ovom komisijom ’Perspektive’ i unela mnogo svojih ideja u program F. Fijona. Primarno je to da se gospođa Dorotea Pino, generalna direktorka koja se pridružila iz Medefa, veoma angažovala (Marianne, 23. novembar 2016), baš kao i (...)

Obim celog teksta : 2 189 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Fransoa Denor & Pol-Lanjo Imone

su sociolozi. Autori izdanja „Le Concert des puissants“, Raisons d’agir, Pariz, 2016.
PREVOD: Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst