Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

MEDIJSKA FABRIKACIJA NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA

Emanuel Makron - predsednik bogatih

Izbor za predsednika Francuske do pre tri godine nepoznatog kandidata, ne može se objasniti samo dekompozicijom francuskog političkog sistema. Novi način promovisanja starih socijalno-liberalnih ideja je Fransoa Olandu donelo rekordnu nepopularnost, dok je Emanuel Makron u medijima našao čvrstu podršku. Njegova priča izgleda kao urednički san

Dve nedelje pre prvog kruga predsedničkih izbora u aprilu, Emanuel Makron (39) izlazi sa svojom ženom iz knjižare na bulevaru Sen-Žermen. Nailaze na studente koji su zauzeti lepljenjem plakata lidera pokreta En marche!. Razgovor počinje izvinjenjem kandidata zbog toga što dugo nije posetio glavni pariski kvart „šetača“ i potom sklizne na razgovor o plakatu kampanje. Brižit Makron se poster ne dopada, procenjuje da ne liči na njenog mladog muža. Makron joj objašnjava zašto: na fotografiji izgleda starije ne bi li bolje predstavljao predsedničku poziciju.

Nije li Makronova kandidatura, baš kao ovaj kliše, oblikovana stručnim rukama? Pored ambicije, talenta i CV-a ovog produkta elitizma na francuski način. ne otkrivaju li vile koje magično obdaruju vunderkinda talentima mnogo više o čoveku nego on sâm – a pogotovo one vile koje mašu štapićima u svetu medija i komunikacije? Makron je miljenik štampe i njenih vlasnika. S dobrim razlogom: njegov liberalni, evrofilni, pro-atlantski i modernistički diskurs evocira sintezu redakcija časopisa Le Monde, Libération, L’Obs i L’Express koju bi glumac eksperimentalnog teatra mogao deklamovati na sceni...

Preko milionera Anri Ermona (kujundžije tink tenkova La République des idées i Terra Nova, i glavnog akcionara nedeljnika Le 1 Erika Fotorina) mladi tehnokrata upoznaje Žak Atalija. „Emanuel Makron? Ja sam taj koji ga je primetio, čak sam ga izumeo“. rekao je Atali, bivši savetnik Fransoa Miterana i predsednik nadzornog odbora onlajn magazina Slate. Atali ga je 2007. postavio kao savetnika u „Komisiji za unapređenje rasta“. Tamo je Makron sedeo među sedamnaest sadašnjih i bivših šefova i popunjavao svoj adresar. Pozvan je na večeru kod Paskala Uzeloa, osnivača kanala Tv Pink, vlasnika kanala Numéro 23 i člana nadzornog odbora grupe Le Monde. Ova uticajna figura svih pariskih medija i kulture je 2010. predstavila mladog investicionog bankara Rotšilda ličnostima koje su došle da kupuju grupu Le Monde: investicionom bankaru Matju Pikasu, osnivaču kompanije Free Ksavijeru Nilu i bivšem vlasniku Yves Saint Laurent Pjeru Beržeu.

Od ljubavi na prvi pogled do ljubavne priče

Poslovi sa poznatim novinama mu nisu sasvim nepoznati. Nekoliko meseci ranije, Makron je bio savetnik Društva urednika Le Monde-a (Société des rédacteurs du Monde, SRM), u potrazi za investitorima. Dok su se pripremali da zaključe ugovor sa trojkom, čelnici SRM su shvatili da njihov volonterski anđeo čuvar tajno podržava konkurentski predlog Alena Minca, bivšu sivu eminenciju lista kojeg je SRM jedva izbacio pre dve godine. Burleskna scena se odigrala 3. septembra 2010. na aveniji Žorž V u Parizu: Adrijan de Trikorno, potpredsednik SRM, je slučajno video Makrona kako izlazi iz kancelarije Minca pre nego što je žurno pobegao. Trikorno je pošao za njim. „Kada sam se popeo do poslednjeg sprata“, priča, „Makron je gledao u svoja stopala, prislonio je na uho telefon i pravio se da me ne vidi. Čuo sam: ’Halo, ovde Emanuel’ (...) Približio sam mu se nekoliko santimetara, ali i dalje ništa... Nastavio je da ’priča’ na telefon. Pružio sam mu ruku i rekao ’Zdravo Emanuel, zar se više ne pozdravljaš sa nama? Kolege i ja te čekamo dole’. Tog trenutka sam osetio njegovu anksioznost. Jedva je disao, a srce mu je lupalo dvesta na sat“.

Postavljen za zamenika generalnog sekretara u Jelisejskoj palati maja 2012, inspektor finansija je postao posrednik između velikih kompanija i vlasti. „Emanuel Makron je naš prenosnik, naš pristup predsedniku“, rekao je izvršni direktor Orange Stefan Rišar. Makronovo imenovanje za ministra ekonomije, industrije i informatike avgusta 2014. u Bersiju mu je donelo reputaciju barda „kreativne destrukcije“ radnih mesta radi digitalne transformacije rada. „Bila bi velika greška štititi postojeće kompanije i poslove“, rekao je decembra 2014. kada su taksisti protestvovali protiv Ubera. Ministar je osvojio kapitaliste nove ekonomije, poput osnivača sajta Meetic Marka Simonsinija koji o njihovom susretu govori kao o „ljubavnoj priči koja se razvila nakon (…)

Obim celog teksta : 1 945 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Mari Benild

je novinarka i autorka knjige On achète bien les cerveaux, Raisons d’agir, Paris, 2007.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst