Američki državni sekretar za trgovinu Vilbur Ros uveren je da se SAD „decenijama nalazi u trgovinskom ratu, što je razlog zbog kog ima toliki deficit“. Ovaj bankar milijarder, poznat po predatorskom restruktuiranju kompanija, neposredno pre svog imenovanja rekao je da je njegov prioritet da se ova situacija promeni i da se ponovo ispregovara Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (North American Free Trade Agreement, NAFTA), potpisan sa Meksikom i Kanadom tokom decembra 1992. Trampov tim smatra upravo ovaj sporazum odgovornim za trgovinski deficit zemlje od 500 milijardi dolara 2016. godine, od kojih 12% proizlazi iz trgovine sa Meksikom.
Način na koji će obećanje o preokretanju posledica NAFTA-e biti realizovano ostaje prilično nejasan, moguće zbog neočekivanog zastoja u procesu davanja ovlašćenja sekretaru Rosu, zatim direktoru Nacionalnog trgovačkog veća Bele kuće Piteru Navaru i glavnom trgovinskom pregovaraču Robertu Lajthajzeru da sprovedu ovaj zaokret američke trgovinske politike. Ipak, Tramp jeste raspoložen da započne „geografsku tranziciju“ – relokaciju proizvodnih postrojenja iz Meksika u SAD koja bi trebalo da omogući reindustrijalizaciju zemlje – te je rekao da će dati znak za otpočinjanje procesa ponovnih pregovora „vrlo uskoro“.
Američka administracija je preko Vilbura Rosa 3. marta po prvi put kritikovala ključni mehanizam kojim Meksiko podstiče svoj izvoz: stagnaciju plata. Iako se Ros uvek suprotstavljao povećanju minimalne plate u SAD-u, pozvao je Meksiko da učini upravo to: „Ideja iza sklapanja NAFTA-e bila je ta da će se dogoditi postupna konvergencija životnog standarda između Meksika i SAD-a. To se zapravo nije dogodilo na meksičkoj strani. Minimalna plata jedva da je uopšte porasla“. Istraživanja ukazuju na to da u uslovima uporedive produktivnosti, u automobilskoj industriji plate u Meksiku iznose samo 10% onih u Sjedinjenim Državama. „To znači da poslodavci i dalje mogu naći znatno jeftiniju radnu snagu u Meksiku. Takođe, znači i to da meksički radici nemaju novca sa kojim mogu kupiti skuplju robu, proizvedenu u SAD-u“. Ukoliko bi plate meksičkih radnika rasle, trgovinski defiicit SAD-a bi se smanjivao.
Istovremeno, Ros će se fokusirati na osnaživanje „pravila porekla“, što znači da će kompanijama koje ne potiču iz zemalja NAFTA-e biti onemogućeno poslovanje u Meksiku. Tako su neke kompanije već odustale od planiranih projekata u Meksiku, a s njima i pojedine američke, na primer Samsung, Ford, Krajsler... Bio je to šok za meksičke oligarhe i tamošnju političku elitu. Ironično, otkrili su da bi oni takođe mogli nastradati zbog modela ekonomske zavisnosti koji su sami nametnuli svojoj populaciji. Kako objasniti ovu situaciju?
„Globalofobija“
Sklapanje NAFTA-e u stopu je sledilo pratilo usvajanje zakona o stranim investicijama koji je otvorio praktično čitavu ekonomiju, izuzev naftnih rezervi, bezuslovnom stranom vlasništvu. time su znatno povećani doseg i snaga američkog transnacionalnog kapitala u Meksiku. To je proces koji je izazivao ushićenje meksičke političke elite. U vreme završne konsolidacije nove, zavisne strukture Meksika, tadašnji predsednik Ernesto Zedilo (1994-2000.) skovao termin „globalofobija“, kako bi se narugao svim ekonomistima skeptičnim prema ideji da će slobodna trgovina doneti prosperitet Meksikancima i povećati ekonomski rast. U to vreme – kao i mnoge njegove kolege i prijatelji, liberalni ekonomisti, takozvani neosientifikosi – i on je imao doktorat iz ekonomije sa jednog od „glavnih“ američkih univerziteta.
Njegov mandat i mandat njegovog prethodnika Karlosa Salinasa (1988-1994.) bili su ključni za reorganizaciju ekonomije oko jednog jedinog prioriteta: izvoza. Bio je to drugi put u istoriji zemlje da se vlast okrenula takvoj ekonomskoj strategiji. Ipak, u prvom slučaju, za vreme predsednika Porfirija Dijaza (1876-1880. i 1884-1911.), osnovu je činio izvoz ruda i poljoprivrednih (…)
