Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KOJA JE SVRHA POLITIČKIH PARTIJA?

Neodoljivo oligarhijsko skretanje

Prošlo je više od vek i po od izdanja klasika „Političke partije“ – knjige sociologa Roberta Mihelsa. Ali pitanje koje postavlja je i dalje aktuelno: da li su naša demokratska društva osuđena na dominaciju izabranih predstavnika nad biračima?

Na početku eseja Političke partije. Robert Mihels odbacuje i hipotezu o direktnoj vladavini naroda i sve projekte koji se oslanjaju na kapacitete spontane mobilizacije masa. U modernim zemljama ljudi učestvuju u javnom životu putem reprezentativnih institucija. A radnička klasa, ukoliko želi da brani svoje interese, mora da se organizuje putem partija i sindikata. Paradoks: iako je organizacija nužnost, ona ipak „partiju ili sindikat deli na vladajuću manjinu i većinu kojom se vlada“. Drugim rečima, „organizacija je tendencija ka oligarhiji“. Ovaj problem je glavna tema knjige, a autor pokušava razumeti njegove uzroke i posledice.

Predložena analiza se direktno zasniva na Mihelsovom iskustvu i zapažanjima. Rođen je u Kelnu 1876. u privilegovanom okruženju i vrlo rano se uključio u moćnu Socijaldemokratsku partiju Nemačke (Sozialdemokratische Partei Deutschlands, SPD), pre nego što se upustio u karijeru političkog pisca i akademskog radnika u Švajcarskoj, potom u Italiji. Mladi kosmopolitski intelektualac je posećivao socijalističke krugove u Belgiji i Francuskoj, a ovo poznavanje evropskog radničkog pokreta prožima sva njegova dela.

Mihels je svestan, bez moralnog osuđivanja i patosa, da je funkcionisanje radničkih organizacija rezultat imperativa izgradnje strukturne borbe koja bi bila u mogućnosti da se suoči sa žestokom represijom buržoazije. Ipak, kako primećuje, kada se organizacije razviju i integrišu u društvo, poput SPD, njihove autoritarne metode ne nestaju.

Prvo autorovo objašnjenje se odnosi na specijalizaciju zadataka koju proizvodi podela rada: što je organizacija šira, to je admnistracija složenija i manje se može ostvariti istinska demokratska kontrola. Rad političke organizacije, odnosno svakodnevni rad, zahteva ljude posvećene obavljanju administrativnih i upravnih aktivnosti. Neizbežno, ovo osoblje ima specifična znanja (pravna ili ekonomska, na primer) i stručne veštine (držanje govora, pisanje tekstova...) koje ne poseduje svako spontano. Odatle ide i suštinska uloga koju imaju intelektualci u radničkim pokretima: „Samo socijalisti buržoaskog porekla poseduju ono što u potpunosti nedostaje proletarijatu: vreme i sredstva za političku edukaciju, fizičku slobodu (...)

Obim celog teksta : 1 035 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Antoan Švarc

je koautor, zajedno sa Fransoa Denorom, knjige L’Europe sociale n’aura pas lieu, Raisons d’agir, Paris, 2009.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst