Na dan obeležavanja 99. godišnjice Oktobarske revolucije, sedmog novembra 2016. godine. jedan novinar radija Svoboda postavljao je prolaznicima na moskovskim ulicama sledeće pitanje: „Da li biste 1917. godine podržali ’bele’ ili ’crvene’?“ Potonji su, čini se, odneli blagu prednost, ukazujući na to da se u Rusiji osuđivanje revolucija ne odražava nužno i na boljševike, nosioce tog novog društvenog projekta. Istraživanja javnog mnjenja iz proteklih nekoliko godina potvrđuju ovu tendenciju na koju je ukazala i ova štura ulična anketa.
Istoga dana, oko dve hiljade mladih i ne toliko mladih nostalgičara za komunizmom paradirali su ulicama Moskve, predvođeni predsednikom Komunističke partije Genadijem Zjuganovim, noseći portrete Lenjina i Staljina. Dva sata pre ovog defilea, lider liberalne partije Jabloko, Sergej Mitrokhin, položio je ispred Ministarstva odbrane venac i plaketu u slavu „branitelja demokratije i Ustavotvorne skupštine“. Ti su ljudi, kako je objasnio, bili heroji. Oni su ustali na oružje protiv „političkih bandita“, odnosno boljševika, koji su januara 1918. godine raspustili Ustavotvornu skupštinu nakon što na izborima održanim 25. novembra 1917. godine nisu osvojili većinu mesta. Ne bi se moglo reći da su moskovske vlasti saglasne s ruskim liberalima: one redovno zabranjuju Jablokove skupove, dok komunistima dopuštaju da paradiraju noseći portrete Lenjina i Staljina. Kad smo već kod Lenjina, on i dalje (protiv svoje volje) počiva u svom mauzoleju na Crvenom trgu, gde bi mogao da ostane do daljnjeg. Preveliki je strah da bi njegovo uklanjanje uzburkalo javnost više od trenutnog stanja.
Ova dva primera pokazuju do koje je mere revolucija iz 1917. godine i dalje kontroverzan događaj u ruskom društvu i koliko je za vlast pipavo upravljanje sećanjem na nju. Iako je s Vladimirom Putinom naglašena antistaljinistička perspektiva iz doba Borisa Jeljcina ustupila mesto pozitivnijim viđenjem nekadašnjeg vođe, čvrsta veza spaja ova dva razdoblja: temeljno odbacivanje revolucionarnih preokreta. Sedmi novembar je 1996. godine proglašen Danom jedinstva i pomirenja. Obeležavanje godišnjice petrogradskog ustanka izgubilo je 2004. godine status zvaničnog praznika. Potom je 2005. godine izbrisano uvođenjem proslave Dana nacionalnog jedinstva… svakog četvrtog novembra. Ovaj datum služi kao podsetnik na svršetak stranih intervencija – posebno poljsko-litvanskih – u Ruskom carstvu 1612. godine. Ovaj događaj, obeležavan sve do 1917. godine, označava kraj Smutnog vremena, nakon čega je usledio uspon dinastije Romanova. Suzbijanje proslava Oktobarske revolucije svedoči pokušajima da se ovaj događaj izbriše iz javnog prostora i zameni nekim drugim, sposobnim da izmiri društvo.
Podsetnik „idealistima“
Pa ipak, slavljenje zauzimanja Zimske palate nije u potpunosti iščezlo. Ruske vlasti već nekoliko godina sedmog novembra organizuju vojnu paradu na Crvenom trgu. U pitanju nije proslava godišnjice Oktobra, već vojne parade održane sedmog novembra 1941. godine, kojom je tada obeležena 24. godišnjica revolucije, dok su nacističke snage stajale na ulazu u Moskvu. Većina od 28.000 vojnika koji su u paradi učestvovali otišla je pravo na front. Tako da sadašnja vlast ne želi ni da obriše revoluciju, niti da joj oda počast kao revoluciji, već pokušava da stopi nekoliko istorijskih događaja, kako bi možda ojačala društvenu podršku.
Strani posmatrači već dugo se pitaju hoće li vlasti proslaviti stogodišnjicu revolucije i ako da, na koji način. Predsednik Putin i patrijarh Kiril su četvrtog novembra 2016. godine, usred sukoba s Ukrajinom, nedaleko od Crvenog trga otkrili kolosalni kip Vladimira, velikog kneza Kijeva, koji je 988. godine sproveo krštenje Rusije, države-kolevke Rusa, Ukrajinaca i Belorusa. Četristota godišnjica od stupanja dinastije Romanov na presto 1613. godine, raskošno je proslavljena 2013. Dvestagodišnjica „Otadžbinskog rata“ protiv Napoleonovih trupa iz 1812. godine poslužila je 2012. godine kao povod impresivnih svečanosti. Konačno, svakog devetog maja veličanstveno se obeležava dan nacističke kapitulacije. Tokom protekle četiri godine, u središtu te proslave je parada „Besmrtni puk“ u kojoj nekoliko miliona ljudi nosi fotografije svojih roditelja koji su učestvovali u „Velikom otadžbinskom ratu“. Ove brojne proslave sastavni su delovi jedne logičke celine: ujedinjenja i centralizacije ruske države. Revolucija, s druge strane, podseća na uništenje države, (…)
