Četvoro ih je. Stoje udaljeni od poslednjeg kružnog toka pre malog puta koji vodi do nadzorne kućice. Ne spuštaju pogled s dvadesetak aktivista Generalne konfederacije rada (CGT) (najveća francuska sindikalna centrala, prim. prev.), koji tog ranog januaraskog jutra, premrzli i s rukama punim lecima, čekaju na stotine radnika koji će doći na obližnje ogromno gradilište.
Približava se prvi kombi. Sindikalisti ga zaustavljaju, ispituju radnike o njihovom poreklu, nude letke na portugalskom. Uprkos jezičkoj barijeri, kroz otvoreni prozor ih informišu o njihovim pravima. Istovremeno, približavaju im se ona četiri muškarca sa početka. „Nastavite dalje“, grubo kaže najstariji, uze preteću poruku. „Nemate šta da razgovarate s njima. Uđite na gradilište.“ Sindikalisti energično teraju grupicu, koja se ponovno udaljava. Svakim novim zaustavljenim kombijem četverac upisuje broj registracije, diskretno ga fotografiše, mrmlja u diktafon. Scena se odvija u današnjoj u Francuskoj. Tačnije, u opštini Loon-Plage, na obali Severnog mora koju mete ledeni vetar.
Saznaćemo da je onaj agresivni čovek ni manje ni više nego šef gradilišta terminala francuske Elektrodistribucije (Electricité de France, EDF), a ostala trojica njegovo obezbeđenje. Svi oni odbijaju da odgovore na naša pitanja. „Ono tamo je javni kružni tok“, tiho govori Marsel Krokefer, CGT-ov zastupnik u preduzeću Polimeri Europa France. „Možete zamisliti što se tek događa unutar gradilišta?“
Zaista, treba imati maštu da bismo znali šta se događa na drugom po redu najvećem gradilištu u Francuskoj. U novinarskom dosijeu, koji je 19. februara 2014. sastavio glavni izvođač radova, Denkerk LNG (filijala EDF-a) spominje se 1337 radnika: „95% Evropljana, od kojih je trećina poreklom iz pokrajine Nord-Pas-de-Calais.“ No s obzirom da su sindikalisti došli s lecima na stranim jezicima, očigledno su znali da su ovde radnici velikom većinom iz Italije, Portugala i Rumunije.
Da li je to rezultat donošenja evropske Direktive 96/71/EZ, nazvane „raspoređivanje radnika“, koja evropskim preduzećima omogućuje da zapošljavaju strance, uz uplaćivanje javnih davanja u zemlji njihovog porekla? „Imali smo poteškoća da saznamo koliko je tačno stranih radnika na gradilištu. Pretpostavljamo da se brojka kreće oko 60%“, procjenjuje Kristel Veženi, sekretarka lokalnog ogranka sindikata CGT u Denkerku.
Sindikalisti će dugo čekati talijanske radnike. Blokirani od strane uprave već kod kampova u kojima su smešteni, neće im biti dozvoljeno da se vrate na posao sve do oko 10h ujutro, nakon što je i poslednji aktivista otišao...
Zahvaljujući sličnoj akciji, sprovedenoj 10. decembra 2013 od strane pojedinih ogranaka CGT-a, problem broja „raspoređenih radnika“ na gradilištu pojavio se u lokalnim novinama. Pa ipak, da bi slučaj dobio na značaju, vrlo upadljivo su morali da se umešaju petnaestak aktivista Nacionalnog fronta (FN). Naime, 12. decembra su isti okupirali krov privredne i industrijske komore (CCI) u Denkerku i razvili transparent s natpisom: „Posao, najpre našima“. Ova akcija je raspirila znatiželju nacionalnih medija i izazvala paniku političkih vlasti i policijske uprave.
Nakon što je 3. maja 2011. predsednik Nikola Sarkozi najavio njegovu izgradnju, terminal je za upravu i političare poslužio kao sredstvo propagande u kontekstu borbe protiv nezaposlenosti u najpogođenijem području, okolini Denkerka. Sve je počelo kada je pred gomilom novinara Sarkozi obećao otvaranje na stotine novih radnih mesta. Godinu dana ranije, rafinerija Flandrija je zatvorena i 370 radnika dobilo je otkaz. Glavni izvođač radova Denkerk LNG, kao i lokalni ekonomski i politički akteri proširili su komunikacijsku strategiju. Dana 12. decembra 2011, npr. podružnica EDF-a organizovala je veliki skup u kongresnom centru Denkerka, zajedno s nacionalnom agencijom za zapošljavanje, privrednom i industrijskom komorom kao i udruženjem za integraciju i zapošljavanje, kojem predsedava socijalistički gradonačelnik i bivši ministar rada Mišel Delebar. Delebar je taj događaj nazvao „psihološkim podsticajom“ regionu (Nord Littoral, 19. decembra 2011).
Hiljadu petsto ljudi je doputovalo u nadi da će konačno završiti mukotrpnu potragu za poslom. „Nastao je pravi juriš na terminal u jeku nada koje je pružila njegova izgradnja“, komentarisale su dnevne novine Nord Littoral, 19. decembra 2011. „Učinkovitost terminala je, u tom pogledu, neosporiva,“ izjavio je u oktobru 2012. Siril Romeler, upravnik lokalnog ogranka agencije za zapošljavanje. „Potpisano je 618 ugovora o radu s (…)
