Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

MNOGOBROJNA LICA RODRIGA DUTERTA

Zločini i reforme na Filipinima

Na Filipinima je 2016. godina obeležena izborom predsednika Rodriga Duterta. Njegov program borbe protiv narkotika i kriminala je pridobio međunarodnu medijsku pažnju zbog hiljade smrtnih slučaja u toj zemlji. Ali, novi odlučan čovek Manile istovremeno želi da sprovede brojne druge političke i ekonomske reforme

Izabran pre svega zbog borbe protiv nesigurnosti i korupcije, predsednik Rodrigo Duterte je pokrenuo najintenzivniju borbu protiv droge na Filipinima. Pd nazivom „Dvocevka“ (Double Barrel), kampanja je u periodu između 1. jula 2016. i januara 2017. dovela do više od 7000 smrtnih slučajeva (uključujući i smrti 35 policajaca). Prema nacionalnoj policiji, skoro 3000 lica je bilo uključeno u poslove sa drogama i ubijeno je tokom policijskih operacija. Ostalih 4049 osoba su žrtve pogubljenja po kratkom postupku „odreda smrti“. Ovi odredi su sastavljeni od treniranih bivših policajaca i vojnika, kao i od bivših komunističkih i muslimanskih pobunjenika. U istom periodu su snage bezbednosti sprovele 40182 operacija, uhapsili 44070 ljudi i pretresli preko 6 miliona kuća. Konačno, 1,6 miliona osoba se „dobrovoljno“ predalo lokalnim vlastima, uključujući 940000 zavisnika i 75000 narko dilera.

Da li to znači da je zemlja opasno zahvaćena drogom? Pitanje je nezgodno. Poredeći se sa Hitlerom, pre nego što se izvinuo, Duterte je govorio o „tri miliona narkomana“ koje bi „bio srećan da ubije“. Prema najnovijem istraživanju vladine agencije Dangerous Drugs Board, 4,8 miliona Filipinaca od 10 do 69 godina je barem jednom u životu konzumiralo drogu, od čega 1,8 miliona to čini redovno, dakle 2,3% ovog dela stanovništva. Kanabis je prvi na listi od supstancija koje se koriste, potom metamfetamin lokalno poznat pod imenom shabu.

Duterte osuđuje rizik od izgradnje narkopolitike na Filipinima. Ubrzo nakon inauguracije je javno pročitao listu imena lokalnih političara, sudija, policajaca, vojnih lica, biznismena itd. za koje se sumnja da štite trgovinu drogom i da od nje profitiraju. Međutim, osim Rolanda Espinose – gradonačelnika grada Albuera (provincija Leyte) koji je uhapšen i ubijen od strane policije u ćeliji – niko od ovih ličnosti do sada nije procesuiran.

Skoro šest meseci nakon početka nasilne kampanje, 85% ispitanica i ispitanika u anketi organizacije Social Weather Stations (SWS) je reklo da su zadovoljni rezultatima operacije, a 88% smatra da je droga u njihovim zajednicama u opadanju. Međutim, 94% ispitanica i ispitanika misli da je veoma važno uhapsiti osumnjičene žive. Preko 78% ispitanika se plaši da bi i oni ili ljudi koje poznaju mogli biti žrtve van-sudskih ubistva milicije.

Ambivalenciji stanovništva se pridružuju sve brojnije optužbe zbog kršenja ljudskih prava od strane Ujedinjenih nacija (UN), Evropske unije (EU), Sjedinjenih Američkih Država i nevladinih organizacija poput Amnesty International ili Human Rights Watch. Neke opozicione ličnosti, poput senatorke Leile Magistrado De Lima ili senatora Antonia Triljanesa IV, su veoma rano uvideli opasnosti i osudili ovu kampanju. Senatorka Lima i aktuelni predsednik Republike se dugo znaju: bila je na čelu komisije za ljudska prava i bila je prva koja je 2009. istraživala „odrede smrti“ koji su ubijali delikvente u gradu Davao (na ostrvu Mindanao) – gradu u kojem je tada Duterte bio gradonačelnik. Njeno hapšenje koje se sprovelo 25. februara 2017, zvanično zbog trgovine drogom, se tumači kao lična osveta sadašnjeg predsednika.

S druge strane, katolička crkva je prvi Dutertov oponent, jer je predsednik obećao sve čemu se ona protivi: povratak prava na razvod (dozvoljen do 1957), finansiranje planiranja porodice i brak za sve. Konferencija katoličkih biskupa na Filipinima je u više navrata osudila nasilne metode administracije i njenu želju da ponovo uspostavi smrtnu kaznu za trgovce drogom: kazna je marta 2017. izglasana u parlamentu, ali ne još uvek u senatu koji se tome protivi. Što se tiče nevladinih organizacija za ljudska prava koje su bliske Komunističkoj partiji Filipina (KPF), vrlo aktivnih u otkrivanju zloupotreba prethodnih administracija, one su najpre izabrale da ćute. Zapravo, KPF i vlada su otpočeli pregovore o okončanju gerilskog rata koji je trajao preko 40 godina i dogovorili su prekid vatre. No, od kada je primirje prekršeno čuju se poneke tihe optužbe.

Paradoksalno, rat protiv droge ne sprečava donošenje niza strukturnih reformi. Među predizbornim obećanjima predsednika nalazi se i industrijalizacija zemlje, koja sada previše zavisi od izvoza sirovina i uvoza gotovih proizvoda. Bogati metalima, Filipini su među najvećim azijskim proizvođačima zlata, bakra, srebra, olova i hromita. Od 2014. i zabrane izvoza nikla iz Indonezije, oni su najveći proizvođači nikla na svetu. Međutim, kako pokazuje Ibon Fondacija, preko 70% rudarskih proizvoda se izvozi bez prerade u zemlje koje onda prodaju gotove proizvode Filipinima. Duterte je stoga postavio kao cilj izgradnju industrijskih sektora u rasponu od rudarstva do gotovih proizvoda.

Ali Duterte istovremeno želi biti šampion industrijalizacije i onaj koji imenuje Reginu Paz Lopez, ekološku aktivistkinju zabrinutu zbog rudarske i šumarske industrije, kao ministarku za zaštitu životne sredine i prirodnih resursa. Članica jedne od najbogatijih porodica na Filipinima i vlasnica televizijskog kanala ABS-CBN, Regina Lopez nikada nije skrivala svoju želju da prekine sve rudarske aktivnosti u zemlji. Štaviše, u roku (...)

Obim celog teksta : 2 320 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Fransoa-Ksavijer Bone

je geograf, saradnik na Institutu za istraživanje savremene Jugoistočne Azije (Irasec) i u Nacionalnom centru za naučna istraživanja – Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova (CNRS-MAEE). Objavio je: „Philippines: 2016, l’avènement d’un président révolutionnaire?“, u: Claire Thi-Liên Tran i Abigaël Pesses (ur.), L’Asie du Sud-Est 2017. Bilan, enjeux et perspectives, Irasec - Les Indes savantes, Paris, 2017.

Podeli ovaj tekst