„Nalazimo se u odsudnom istorijskom trenutku“, izjavio je Stiven O’Brajen, generalni podsekretar UN za humanitarna pitanja. „Godina je tek počela, a već se suočavamo sa najvećom humanitarnom krizom od stvaranja UN: bez koordinisanog međunarodnog delovanja ovi ljudi će prosto umreti od gladi [ili] bolesti.“
Svakako, bilo je većih gladi i pre, ali nikada u ovakvim razmerama, i to na četiri mesta u isto vreme. Prema O’Brajenu, u Jemenu je ugroženo 7,3 miliona duša, 5,1 milion oko jezera Čad u severnoistočnoj Nigeriji, 5 miliona u Južnom Sudanu i 2,9 miliona u Somaliji. U svim ovim zemljama smrtonosni splet ratova, trajne suše i političke nestabilnosti proizvodi ozbiljne nestašice osnovnih namirnica i vode. Od ukupno dvadeset miliona ljudi u smrtnoj opasnosti, oko 1,4 miliona su deca.
Uprkos potencijalnoj ozbiljnosti krize, zvaničnici UN su i dalje uvereni da se većina ovih ljudi može spasiti ako se na vreme obezbedi dovoljno hrane i medicinske pomoći, te ako sukobljene strane dozvole humanitarnim radnicima da dođu do onih kojima je pomoć najpotrebnija. „Napravili smo strateške i koordinisane planove za svaku zemlju“, rekao je O’Brajen. „Uz dovoljnu i dobro tempiranu finansijsku pomoć, humanitarci će biti u stanju da spreče odvijanje najgoreg scenarija.“
Sve u svemu, cena takve intervencije nije naročito velika: procenjuje se da bi 4,4 milijarde dolara bilo dovoljno da se sprovede akcioni plan UN i spasi najveći broj ugroženih. Šta je bio međunarodni odgovor na to? Jedno manje ili više nezainteresovano sleganje ramenima.
Zvaničnici UN su procenili da bi novac trebalo da se skupi do kraja marta, ako se ima na umu dostavljanje zaliha na vreme. U vreme pisanja ovog teksta je već bio april, a međunarodni donatori su dali samo ubogih 423 miliona dolara – manje od desetine onoga što je zapravo potrebno. Dok je, na primer, predsednik SAD Donald Tramp tražio odobrenje Kongresa za povećanje vojnih izdataka za 54 milijarde dolara (čime se ukupni troškovi odbrane u godini koja sledi dižu na nivo od 603 milijarde) i naredio lansiranje tomahavk raketa u vrednosti od 89 miliona na samo jedan sirijski aerodrom, SAD nisu mnogo pomogle u sprečavanju katastrofe u trima zemljama u kojima su, u proteklih par godina, preduzimale vojna dejstva. Kao da to nije bilo dovoljno, Tramp je 15. februara nigerijskom predsedniku Muhamaduu Buhariju saopštio da je otvoren za prodaju 12 lakih aviona Super-Tukano nigerijskim vazdušnim snagama, što bi Nigeriju lišilo 600 miliona dolara koje joj očajnički trebaju za borbu protiv gladi.
Štaviše, dok su zvaničnici UN bezuspešno pozivali na povećanje humanitarne pomoći i okončanje žestokih i složenih sukoba u Južnom Sudanu i Jemenu (kako bi tim zemljama mogli bezbedno da dostave pomoć u hrani), Trampova administracija je saopštila da planira da smanji američke izdatke za UN za 40%. Takođe se pripremala za još jednu prodaju oružja Saudijskoj Arabiji, zemlji koja snosi najveću odgovornost za razorne vazdušne udare na jemensku prehrambenu infrastrukturu i vodoprivredu. Nije to više tek ravnodušje – u pitanju je saučesništvo u masovnom istrebljenju. Kao i mnogi širom sveta, Trampa su potresle slike male dece koja umiru od nervnog gasa koji su upotrebile sirijske vladine snage u napadu na pobunjeničko selo Kan Šeikun 4. aprila. „Jučerašnji napad na decu je ostavio strašan utisak na mene – strašan utisak“, rekao je novinarima. „To je užasna, užasna stvar. Gledao sam to, video sam to, i od toga nema gore.“ Na te slike je sutradan reagovao ispaljivanjem krstarećih raketa na sirijski vojni aerodrom. Ipak, biće da Tramp nije video – ili je prevideo – podjednako teške slike dece koja umiru od gladi u Africi i Jemenu. Ima, eto, i dece koja ne zaslužuju saosećanje Bele kuće.
Ko zna zašto niko u svetu, ne samo Tramp, ne obraća pažnju na glad 2017? Može biti da se radi samo o zamoru donatora, medijima koji se bave samo svakodnevnom psihodramom u kojoj se nalazi Vašington sada ili sve jačem strahu od do sada neviđene globalne izbegličke krize i, svakako, terorizma. Ovo pitanje zahteva ceo jedan tekst, ali u ovom želim da se bavim nečim sasvim drugačijim.
Evo, dakle, pitanja za koje mislim da bi svi trebalo da ga postavimo: da li će ovako izgledati svet izmožden klimatskim promenama – svet u kome desetine, pa čak i stotine miliona ljudi umiru od gladi, bolesti i vrućine, dok mi ostali, pošto živimo u manje ugroženim delovima planete, u suštini ne radimo ništa povodom toga?
Glad, suša i klimatske promene
Hajde, doduše, prvo da vidimo da li su slučajevi gladi u 2017. uopšte valjani pokazatelj izgleda planete sa izmenjenom klimom, tim pre što su velike i smrtonosne gladi izbijale i ranije. Osim toga, surovi oružani sukobi u Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu bar delimično doprinose ekspanziji gladi. U sve četiri zemlje, na terenu deluju snage – kao što su Boko Haram u Nigeriji, al-Šabab u Somaliji, slične paravojne formacije i država u Južnom Sudanu i grupe sa saudijskom podrškom u Jemenu – koje otežavaju dostavljanje pomoći. Bez obzira na sve to, nema sumnje da opšta nestašica vode i dugotrajne suše (kao očekivane posledice globalnog zagrevanja) znatno doprinose katastrofalnim (…)
