Jacques Stephen Alexis, L’Étoile Absinthe, Zulma, Paris, 2017, 158 strana.
Zahvaljujući uspešnoj inicijativi edicije Zulma, sada možemo čitati Zvezdu Absint - poslednji nedovršeni i neobjavljeni roman velikog haićanskog pisca Žaka Stefana Aleksija (1922-1961). Obožavan i od strane savremenika i naslednika, Aleksi je mit karipske i svetske književnosti. Pisac blizak Luju Aragonu i Eme Sezeru, koji se sreo sa Mao Cedungom, Ho Ši Minom i Ernestom „Če“ Gevarom, umro je na Haitiju uhvaćen u vrtlog diktature Fransoa Divalijera, nakon dugogodišnjeg egzila i literarnog stvaranja u Parizu. Sigurno je bio, kako piše Patrik Šamoazo u romanu Texaco „gospodar rose [aluzija na naslov romana haićanskog pisca Žaka Rumena, prim.prev.] (...) uhvaćen, pretučen, odveden od razjarene zveri (...) ubijen u kandžama pasa Tonton Makut [naziv za paravojsku koju je stvorio diktator Divalije, prim.prev.]“. Nakon više od pola veka, on predstavlja krajnje poetsko svedočanstvo.
Roman – transkribovan iz jedinog pronađenog rukopisa – prati očajno bekstvo Nine Estrelite, junakinje romana L’Espace d’un cillement (Gallimard, 1959). Prostituka pokajnica, nakon ljubavne veze sa El Kaučom Nina postaje „Eglantina“ [igra rečima, ime Eglantina je na francuskom églantine – divlja ruža, prim.prev.], napušta sirotinjsku četvrt Port o Prensa i hordu otpadnika u Sensation Bar da bi našla mesto na jedrilici Dieu-premier, na putu za Grande Saline radi mutnog poslovnog poduhvata. U pratnji misteriozne Seli Šeri i posade, ona će se naći usred brodoloma, istkanog poput naknadne slike priče Tifon ili Lord Džim Džozefa Konrada.
Iako ne tako magičan poput romana Compère Général Soleil, prvog romana Žaka Stefana Aleksija koji je izdavačka kuća Gallimard objavila 1955, roman Zvezda Absint ostaje očaravajući zbog svoje poetske snage kreolskog magnetizma, opčinjavajući blistavim zvukovima Kariba. Da bi opisao obnovljenu misteriju sveta, Aleksi hvata jezik ekstatičnom snagom, jezik načičkan metaforama, šarenim (…)
