Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IZMEĐU DVA DVA BLOKA

Belorusija ide svojim putem

Belorusija se, pomalo nevešto, trudi da ne uvredi Rusiju ali da ipak ostane pod njenim skutima. Ipak, ne može se reći da je spremna da raskrsti sa autoritarnom vlašću i krene putem EU

Ruska aneksija Krima i vojna intervencija na istoku Ukrajine u martu 2014. ohladile su tesne bilateralne odnose Belorusije i Rusije. „Pokazavši da je Moskva spremna da silom nametne svoju volju, događaji u Ukrajini su zadali poslednji udarac sovjetskom mitu o bratstvu naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije“, piše vojni analitičar Aleksandar Alesin. Aleksandar Lukašenko, beloruski predsednik, odnedavno želi da se distancira od Kremlja, po mogućstvu bez uznemiravanja Rusije u pogledu realizacije njenih interesa.

Lukašenko nema nameru da minira osnovu strateškog saveza koji postoji otkad je on 1994. postao predsednik te bivše sovjetske republike. Pomenuti savez počiva na bilateralnim i multilateralnim sporazumima, kao što su: Zajednica nezavisnih država, osnovana u decembru 1991, Savezna država Rusije i Belorusije (1999), Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (1992) i Evroazijski ekonomski savez (2015).

Rusija je najveći trgovinski partner Belorusije ($6,5 mlrd. 1996, $26,1 mlrd. u 2016. godini), čijoj je privredi obezbedila važnu podršku u obliku državnih kredita za stabilizaciju i povoljnijih uslova za otkup goriva. Samo su te subvencije iznosile preko $80 milijardi u periodu 2002-2015. Dve zemlje su, pored toga, oformile i strateško vojno partnerstvo koje je realizovano formiranjem Regionalne armijske grupe 1999. godine i zajedničkog sistema vazdušne odbrane 2011, a od 1995. zajedno koriste i dve vojne baze u Belorusiji.

Međutim, ukrajinska kriza je Belorusiji bila opomena da se pazi svog „velikog brata“. Zato beloruska odbrambena politika od jula 2016. predviđa da se i Rusija (mada ne otvoreno) i zapadne sile (koje Lukašenko optužuje za podsticanje „obojene revolucije“) tretiraju kao susedi koji bi protiv Belorusije mogli pokrenuti asimetričnu vojnu operaciju. Nova politika referira na dejstva nalik ruskoj intervenciji na istoku Ukrajine: oružane terorističke ili ekstremističke grupe koje finansira treća strana, destabilizacija koja bi Belorusiju uvukla u oružani sukob, ili, pak, informacioni rat.

Belorusija je u proteklom periodu unapredila kapacitete najboljih jedinica u okviru vojske i bezbednosnih snaga. Vojne vežbe u septembru 2016. u blizi Lepelja (Vitepska oblast) podsećale su na dešavanja u Donbasu na proleće 2014. godine, a naročito na napad specijalnih jedinica, pod vođstvom Igora Strelkova, na državne objekte u Slovjansku i Kramatorsku. Svih osam hiljada beloruskih specijalaca su pod komandom starijeg brata predsednika države i savetnika za nacionalnu bezbednost Viktora Lukašenka, bez obzira na to kojoj jedinici pripadaju. Jedinice teritorijalne odbrane i 120 hiljada rezervista su takođe uključeni u plan odbrane u slučaju sukoba koji bi izazvale strane sile, što uključuje i scenarije unutrašnje oružane pobune i terorističkih akcija.

Nove mere

S obzirom da građanima Rusije i Belorusije nije potrebna viza za prelazak granice, Belorusija je uvela nove pogranične mere u septembru 2014, kada su provere pooštrene. Ipak, mere nisu sprovedene da bi se izbegao sukob sa Rusijom.

Belorusija je, osim toga, ubrzala i proces demarkacije i konsolidacije svoje porozne granice sa Ukrajinom (dužine 1084 km) da bi sprečila kako prelivanje sukoba, tako i kretanje ljudstva i oružja. Na skoro 350 kilometara državne granice su izgrađene nove pogranične postaje, uz formiranje nove brigade i nekoliko mobilnih graničarskih jedinica. U februaru 2016. je uvedena petogodišnja kazna zatvora za civile koju su osuđeni za učestvovanje u oružanim sukobima van zemlje. Priča se da je, nešto kasnije, ministarstvo unutrašnjih poslova podiglo optužnice protiv 138 beloruskih boraca koji su učestvovali na obema stranama ukrajinskog sukoba.

Uticajni krugovi u Rusiji ne žele autonomniju Belorusiju, ali je cenzurisanje ruskih kanala crvena linija koju Minsk ipak ne bi da prelazi

Belorusku vladu „svrbi“ i ruska medijska prevlast. Igor Buzovski, zamenik šefa predsedničkog kabineta, u maju 2016. godine okarakterisao je ruske kanale, koji drže 65% beloruskog programa, kao „zabrinjavajući uticaj iz perspektive nacionalne kulture i informatičke bezbednosti“. Ruski mediji često kritikuju beloruske vlasti, pa su tako, u novembru 2016, i Prvi kanal i Zvezda (koji drži rusko ministarstvo odbrane) imali emisije o tome da li je Belorusija, (...)

Obim celog teksta : 2 071 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Julija Šukan

PREVOD: Vuk Vuković

Podeli ovaj tekst